Žitarice u ishrani

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Žitarice se od davnina koriste u ljudskoj ishrani, ali nažalost njihova prava vrednost u današnje vreme odlazi u zaborav jer se smatra nepravedno sirotinjskom hranom. Takođe, umesto celih zrna, u savremenim kuhinjama često se koriste prerađene i rafinisane varijante. Žitarice predstavljaju izvor hranjivih materija, a kada bi ih konzumirali najmanje jednom dnevno osetili bi velika poboljšanja našeg zdravlja. Žitarice su bogate složenim ugljenim hidratima koji se sporo razlažu u organizmu i omogućavaju priliv energije tokom dužeg perioda vremena. Bogate su belančevinama od 7-12%, pretežno nezasićenim mastima i esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima B kompleksa, mineralnim solima (kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, kalijum ....), dijetalnim vlaknima i enzimima. Rafinisanjem, žitarice nepovratno gube svoja osnovna svojstva i gube na svom prvobitnom kvalitetu. Preporučuje se dnevna konzumacija žitarica od 6-11 serviranja.

U žitarice spadaju: kukuruz, raž, ječam, proso, pšenica, riža, heljda, ovas.

 

Pšenica

images

Najviše korišćena žitarica na našim prostorima, dok globalno predstavlja najvažniju zrnastu biljku koja se koristi u ljudskoj ishrani i po ukupnoj proizvodnji je odmah iza kukuruza. Koristi se za proizvodnju hleba, testenina, kolača i peciva ali i fermentacijom za proizvodnju piva, alkohola, votke i biogoriva.  Pšenično zrno se sastoji od tri dela: omotača (ljuske), endosperma i klice. Hemijski sastav pšenice varira. U proseku, zrno pšenice sadrži oko 70% ugljenih hidrata, 11% sirovih proteina, 3% celuloze, 1,75% masti i oko 1,7% mineralnih materija. Pšenica sadrži veoma važne sastojke, kao što su vitamini iz grupe B, A i PP, kao i minerale – gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan i selen. Kao mlada biljka, pšenica više nalikuje zelenom lisnatom povrću. Sok od lišća mlade pšenice koristi se za lečenje hroničnih bolesti - od terapije karcinoma i hroničnog umora, preko dijabetesa do povišenok krvnog pritiska i čireva. Specifičan nutritivni sastav lišća mlade pšenice osigurava povoljno delovanje na kožu, kosu i nokte. Lišće mlade pšenice sadrži vitamine A, C, vitamine B kompleksa, E i K, minerale koje nalazimo u tlu kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink, kalijum, fosfor i kobalt. Odličan je izvor aminokiselina i enzima. Posebno se preporučuje kod oslabljenog imuniteta, osobama sa povećanim psihičkim i fizičkim naporima, sportistima, posle operacija, dijabetičarima, kod neredovne i jednolične ishrane.

 

Kukuruz

kukuruz

Jednogodišnja je biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se u toplim i umerenim delovima sveta. Na Balkan je stigao u 17. veku. Konzumira se u obliku hleba, kuvan ili pečen, za pravljenje kokica itd. Skrob je glavni sastojak kukuruza i zastupljen je sa 73% i predstavlja važan izvor energije. Sadržaj sirovih proteina se kreće oko 10%, sa dosta slabim aminokiselinskim sastavom. Sadržaj ulja se u proseku kreće od 5-6%. Kukuruz može biti interesantan kao izvor za proizvodnju ulja visokog kvaliteta. Klica kukuruza u odnosu na ostali deo zrna iznosi 10-14%, a sadržaj ulja može biti i do 40%. Pored skroba javljaju se i šećeri (naročito kod podvrste šećerca). Šećeri se javljaju u obliku amilodekstrina, glukoze i saharoze. Kukuruz može da prevenira nastanak malignih ćelija debelog creva. Od vitamina topljivih u mastima zrno kukuruza sadrži provitamin A i vitamin E. Preradom se gube znatne količine vitamina. Konzerviranjem kukuruz ne gubi na svojim vrednostima, upravo suprotno. Sušena kukuruzna svila upotrebljava se kao diuretik. Koristi se kod bolesti mokraćnih putova, srčanih bolesti sa pojavama edema i kod reumatizma. Ako nije u potpunosti osušena, smanjuje izlučivanje mokraće, a pospešuje i čišćenje organizma.

 

Raž

raz

Po sastavu je vrlo slična pšenici. Zrna su joj, u odnosu na pšenicu, duža i tanja, a boja u rasponu od žutosmeđe do sivo-zelene. Odličan je izvor mangana, selena, fosfora, magnezijuma i cinka, a i dobar izvor kalijuma. Pogodniji je za dijabetičare od pšeničnog hleba, jer izaziva slabiji insulinski odgovor. Arabinoksilan, materija kojom raž obiluje, potiče peristaltiku creva i tako pomaže kod opstipacije. Raž i njene proizvode ( brašno i pahuljice ) čuvajte na tamnom i suvom mestu i to najviše godinu dana. Prosečan hemijski sastav je sledeći: voda – 14%, ugljeni hidrati – 70% (skrob – oko 62%), sirovi proteini – 11,5%, masti – 1,8%, celuloze – 3,5% i mineralnih sastojaka – 1,8%. Raž se koristi za proizvodnju brašna, hleba, peciva, biskvita, viskija, kvasa, votke.

 

Ječam (geršla)

jecam

Smatra se jednom od najstarijih žitarica u Evropi. Sejao se još u kamenom dobu, kultivisao u starom Egiptu i Mesopotamiji. U Vavilonu se od njega pravila kaša i pivo. U Starom veku je ječam bio jako važna životna namirnica. Koriste se zrno i mekinje. U narodu poznat i kao: belo žito, ozimac, ječmak, jačmen. Postoji mnogo vrsta ječma. Ječam je hranljiv gotovo kao i pšenica, ali je zdraviji za ishranu, izuzetno lekovit i važi za jednu od najuniverzalnijih zrnastih struktura. Naučnici su utvrdili da u ječmu ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, što nije slučaj ni sa jednom drugom žitaricom. Bogat je vitaminima, naročito vitaminom B12, koga gotovo da nema u namirnicama biljnog porekla, a ima takodje i vitamina E. U ječmu ima: ugljenih hidrata (73,4%), belančevina (11%), masti (1,8%), minerala (kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, natrijuma, sumpora, gvožđa, mangana, bakra, cinka, kobalta, joda) i vitamina A, B, D i E, enzima i drugih sastojaka. Pored vitamina B12 posebno se ističe vitamin B5 koji je neophodan za metabolizamugljenih hidrata, masti i belančevina. Ukoliko ostavimo ječam da proklija, njegova je nutritivna vrednost biva veća. Zbog svih tih osobina on ima mnogobrojna lekovita svojstva. Pored zrna u obliku brašna koriste se i mekinje, ječmena vodica, sirup, kaša, pivo od ječma (s dodatkom hmelja i kvasca) i oblozi za spoljnu upotrebu. Ječam je lako svarljiva namirnica, i potpomaze razbijanju nagomilanih proteina i masti životinjskog porekla uorganizmu. Takodje je dobar za pročišćavanje kože. Bez obzira u kom obliku jedete ječam, je li to kao zrno, pahuljice ili brašno, ječam zadržava svoja svojstva kao namirnica koja smiruje grčeve, deluje umirujuće na probavni trakt, a poseduje i izrazita protivupalna svojstva. Bogat je proteinima i fosforom, a spada i u tzv. "galatogene" namirnice, koje stimulišu lučenje majčinog mleka kod dojilja. Ječam stimuliše i reguliše stvaranje estrogena u organizmu, pa je koristan u pre i post menopauzi, aizvrstan izbor je za sve osobe koje su sklone nastanku osteoporoze.

 

Proso

proso

Proso (Panicum milliaceum) je od kamenog doba sastavni deo ljudske ishrane. Zrno prosa je ovijeno plevom (ljuskom), koju treba oljuštiti, jer je neprobavljiva (sadrži oko 53% celuloze). Hranljiva je i lekovita, sadrži skoro sve sastojke za fiziološku ravnotežu organizma. Ima vazdušastu konzistenciju i lake je probavljivosti. Biljka koja se koristi za stočnu i ljudsku ishranu (kaša i peciva), u alkoholnoj industriji (pivo i alkoholna pića). Organizmu daje puno energije i zagreva ga. Preporučuje se i kao vrlo pogodna hrana za starije osobe koje naginju bolestima krvnih sudova. Kalorijska vrednost 100 g oljuštenog prosa je 327 kcal. Sadrži 8,7 g vode, 10 g proteina sa veoma važnim aminokiselinama (argininom, triptofanom, lizinom, cistinom, histidinom, torozinom, rastvorljivu silicijumovu kiselinu), 2,9 g masnoća, 72,9 ugljenih hidrata, 8,5 g vlaknaste materije. Od minerala sadrži: 8,0 mg kalcijuma, 285 mg fosfora, 3,0 mg gvožđa, 5,0 mg natrijuma, 195 mg kalijuma, oko 170 mg magnezijuma, sumpora, fluora i joda. Od vitamina sadrži: gotovo sve vitamine grupe B (42 mg tiamina, 0,29 mg riboflamina, 4,7 mg nijacina i dr.) 0,18 mg vitamina E, vitamina A i silicijumovu kiselinu. Za pripremu jela najviše se preporučuje brašno od celog zrna (integralno brašno). Pomaže pravilnom radu i hrani želudac, pankreas, slezinu i creva. Kao takvo, široko se primenjuje i u dijetalnoj ishrani dijabetičara. Proso je najbolji prirodni lek. Ono daje crevnim bakterijama hranljivi supstrat i na taj način potiskuje razvoj bakterija koje uzrokuju trulenje u crevima. Zbog njegovih hranljivih i lekovitih svojstava preporučuje se, da se jela od prosa pripremaju jedan do dva puta nedeljno. Mleveno prošeno brašno koristi se u pripremi hleba i peciva, pomešano oko 15% sa drugim bezglutenskim brašnom. Preporučuje se kao dijetalna hrana licima koja se bave intelektualnim poslovima, nervoznim i starijim licima kojima preti skleroza. Korišćenje prosa se savetuje kod tegoba sa kiselom krvi (acidoze), koristi se i protiv taloženja štetnih materija kod reumatizma i gihta. Dijetom od prosene kaše i povrća uspostavlja se unutrašnja ravnoteža metabolizma.

 

Riža (pirinač)

pirinac

Jednogodišnja biljka, predstavlja jednu od najstarijih kulturnih biljaka, poreklom iz tropskih i suptropskih predela Afrike i južne i jugoistočne Azije. Postoje dve vrste, sa mnoštvo sorti. U Europi se počela intenzivnije uzgajati tek u 8. veku. Riža je uz pšenicu najvrednija žitarica na svetu, osnovna je namirnica gotovo polovine čovečanstva. Upoređujući rižu sa ostalim žitaricama, riža ima najveću energetsku vrednost – 100 g sadrži 1505 kJ (360 kcal). U 100 grama sirove riže nalazi se u proseku 12,6 posto vode; 0,6 g masti; 6,7 g bjelančevina i 79,5 g ugljenih hidrata. Riža je bogata skrobom, a siromašna belančevinama i mastima. Budući da riža ne sadrži sve potrebne aminokiseline, preporučuje se konzumirati je zajedno sa mahunarkama, čime dobijamo unos svih potrebnih aminokiselina. Od vitamina i minerala bela riža sadrži: pantotensku kiselinu, tiamin, niacin, vitamin B6, riboflavin, mangan, selen, fosfor, cink, magnezijum i gvožđe. Smeđa ili integralna riža prehrambeno je mnogo vrednija od bele riže. Smeđa riža sadrži 3,5 puta više magnezijuma, četiri puta više vitamina B1 i vlakana te pet puta više nikotinske kiseline i 1,6 puta više folne kiseline nego bela riža. U klici se nalazi vitamin E, dok je ljuska bogata gotovo svim vitaminima B skupine. Riža se po svojim svojstvima ubraja u dijetalne namirnice. Hranjiva je i lako probavljiva. Skrob riže već se u ustima pomoću siline pretvara u šećer, a u želucu ostaje samo dva sata, u kojem se gotovo potpuno razgrađuje. Brzo donosi energiju, dobro deluje na crevnu floru i nikada ne izaziva alergije. Budući da ne sadrži gluten, važan je dio bezglutenske dijete. Riža reguliše krvni pritisak, smiruje živce, štiti od ateroskleroze, srčanog infarkta, nervoze i komplikacija u trudnoći.

 

Heljda

heljda

Vrlo stara kultura poreklom iz brdskih područja srednje i severoistočne Azije gde je iz divlje prevedena u kulturnu biljku. Značajna je u ishrani dece i starijih osoba, kao i kod osoba sa poremećenom ili jednoličnom ishranom. Energetska vrednost na 100g heljde iznosi 335 ckal. Heljda je vrlo hranjiva žitarica i služi kao bogat izvor proteina. Nutritivna vrijednost heljde je superiorna u odnosu na proso ili čak na žitarice poput riže i pšenice. Sadrži proteine s uravnoteženim aminokiselinskim sastavom, relativno visoku razinu dijetalnih vlakana, topive ugljene hidrate i značajne nivoe cinka, bakra i mangana, sadrži komplekse B vitamina, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, vitamin E. Danas postoje mnogi proizvodi od heljde: zrno (za salate i variva), brašno (hleb, testenine, peciva), med (neutrališe slobodne radikale), u medicini (na širok spektar zdrastvenih problema), ljuspice (pravljenje anatomskih jastuka, ne sabijaju se pod pritiskom i omogućavaju kičmi idealan položaj pri spavanju).

 

Ovas

ovas

Žitarica koju su ljudi od davnina počeli da koriste u svojoj ishrani. Iz oljuštenig zrna dobijaju se ovsene pahuljice, kaša i brašno. Bogat je oligoelementima: jodom, hlorom, fosforom, magnezijumom, kalijumom, manganom, cinkom, bakrom, niacinom, biotinom, kao i vitaminima, a sadrži i sve vitamine iz B kompleksa. Ovas je vrlo važna žitarica u ishrani jer ima veliku hranjivu vrijednost, nema puno masti, a po količini proteina (belančevina)  je najhranjivija žitarica. Poznat je po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale žitarice. Lako se probavlja i pogodna je za ishranu dece i bolesnika. Ovas je idealan za dijabetičare zbog svog niskog glikemijskog indeksa. Ova žitarica je vrlo bogata masnim kiselinama (oleinska i linoleinska) koje su raspoređene u izvrsnoj razmeri. Bogat je i vlaknima koja utiču na smanjenje holesterola u krvi i poboljšanje probave, za lečenje bubrežnih oboljenja, reume i jačanje organizma. Sadrži skrob i vlakna tako da ulazi u sastav složenih ugljenih hidrata koji osiguravaju stalan priliv energije. Zbog svega navedenog u kombinaciji sa orašastim plodovima i voćem predstavlja idealan doručak. Za osobe alergične na mleko i mlečne proizvode, ovsene pahuljice se mogu preliti i ječmenim, sojinim ili rižinim mlekom.

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

April 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
26 27 28 29 30 31 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 1 2 3 4 5 6

Brojač poseta

Danas161
Juče296
Nedeljno741
Mesečno6854
Ukupno621871

Currently are 25 guests and no members online