Koštunjavo voće - izvor našeg zdravlja

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Koštunjavo voće samo po sebi, predstavlja namirnicu koja je odličan izvor antioksidanasa, vitamina i minerala, koji u skladu sa svakodnevnom izbalansiranom ishranom doprinosi očuvanju pa čak i poboljšanju našeg zdravlja. Mnoge osobe bez ikakve potrebe izbegavaju koštunjave plodove u svojoj ishrani, verujući da njihov sadržaj masti doprinosi dodatnom gojenju i nakupljanju viška kilograma. Nova studija ruši ovaj mit, pokazujući da ishrana koštunjavim voćem zapravo doprinosi smanjenju viška kilograma.

 

Ishrana koštunjavog voća može vam pomoći u održavanju idealne težine

Studija u kojoj su učestvovale gojazne osobe, i čija je svakodnevna ishrana sadržala dodatne koštunjave plodove ili su njima zamenili pojedine obroke u toku dana, omogućila im je smanjenje čak 1/4 dodatnih kilograma i veliki deo masnih naslaga nakupljenih oko struka. Gubitak telesne težine, iako mali, ukazuje da dodavanje zdravih koštunjavih plodova ipak utiče na smanjenje viška kilograma. Osim toga, istraživači su utvrdili i da:

  • u poređenju sa kontrolnom ishranom, ishrana obogaćena koštunjavim voćem ne utiče sama na povećanje telesne težine, indeksa telesne mase (BMI), ili obima struka;
  • ukoliko posmatrate svoju težinu i želite užinu koja će obezbediti dovoljno nutritivnih sastojaka i održavati vas sitim duži period vremena, a ne uticati na dodavanje viška kilograma, onda je šaka pečenih badema ili suncokreta najbolji izvor složenih ugljenih hidrata, proteina i masti koji predstavljaju idealan obrok za vas u svako doba dana;
  • smanjena verovatnoća visokog krvnog pritiska i niža stopa dobrog holesterola (za osobe koje konzumiraju koštunjave plodove).

Ukoliko želite da utičete i poboljšate zdravlje vašeg srca, svakodnevno grickanje nekih od koštunjavih plodova, daleko je bolja opcija i od složenih žitarica, koje se često ističu kao zdrave opcije vašeg srca. Jedan od glavnih razloga zašto su orasi, lešnici, bademi i sl. toliko korisni u našoj ishrani, jeste i činjenica da sadrže aminokiselinu L-arginin, koja pruža mnogobrojne vaskularne koristi za osobe sa srčanim oboljenjima, ili za one koje imaju povećan rizik za oboljenja srca.

 

Informisanje i upoznvanje sa najzdravijim koštunjavim plodovima

Sa izuzetkom kikirikija, koji ne spada u koštunjave plodove zvanično, već u legume - poput pasulja i graška, većina ovih plodova može dosta pružiti našem zdravlju. Uopšteno govoreći, svaka vrsta pojedinačnih plodova ponudiće drugačiju mešavinu hranjivih materija za naše zdravlje.

 

Orah

orah

U narodu poznat i kao glavni čistač krvi, dobar je još i za lečenje plućnih bolesti, katara creva, jačanje mišića i vida i sl. Često se može koristiti kao obloga kod inficiranih rana i ekcema, raznih kožnih bolesti, upala očiju i sl. Kao ulje odličan je za kosu, ali i kao zaštita od opekotina izazvanih sunčanjem. Osim 65% ulja, jezgro oraha sadrži i 15 procenata vrednih belančevina, ugljenih hidrata, fosfor, kalijum, magnezijum, vitamine B i C, gvožđe.

Orah je izuzetan detoksikant, sekretolitik, laksativ, antidijabetik. Zanimljivo je da orah uz soju najbolje može da zameni meso. Spada u prvu grupu biljki uljarica i veoma je važan za vegetarijance zbog količine masti i proteina. Poređenja radi, soja ima 34% proteina, a orah između 17 i 23%. Sto grama oraha daje 500 kalorija, kao i 0,7 litara mleka. Kao izvor vitamina 100 grama oraha može da zameni 115 grama mesa ili tri do četiri jajeta. Samleven može da se koristi i u vegetarijanskim namazima uz različite dodatke. 


Badem

badem

Veoma popularna grickalica ali i kao dodatak mnogih jela, višestruko je koristan za naše zdravlje. U svetu se mogu pronaći dve vrste ovog koštunjavog voća - slatki bademi koji se jedu sirovi, prženi, kao dodatak raznim jelima ili se prerađuju za proizvodnju bademovog maslaca, ulja i mleka i gorki badem koji je otrovan i koji služi samo za proizvodnju esencijalnog ulja.

Badem je izuzetno bogat bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom, cinkom, gvožđem i kalcijumom. Izvrstan je izvor vitamina E i B kompleksa - riboflavina, niacina i tiamina. Bademi su vodeći izvor vitamina E u hrani u obliku alfa-tokoferola, moćnog antioksidansa, kojem se pripisuje sposobnost snižavanja holesterola od 8 do 12 procenata. Nekoliko značajnih epidemioloških studija potvrdilo je da bademi štite srce, a da bi se izbegle srčane bolesti dovoljno je svakodnevno pojesti 45 grama ovog dragocenog voća.

Velike količine mangana i bakra u bademu čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju čvrstinu i zdravlje kostiju, normalan krvni pritisak, a podstiču i optimalan rad štitne žlezde. Veoma je koristan i za držanje dijeta jer daje osećaj sitosti. Kao odličan izvor kalcijuma, badem je idealna namirnica za ljude alergične na mleko i mlečne proizvode. Izračunato je da 30 grama badema sadrži istu količinu kalcijuma kao četvrtina šoljice mleka. Zbog tih svojstava kao i zbog folne kiseline bademi se preporučuju i trudnicama. Tradicionalno se smatraju afrodizijakom jer su bogati aminokiselinom argininom koja igra važnu ulogu kod vazodilatacije (širenje krvnih sudova) i postizanja erekcije. Redovan unos badema važan je i za broj spermatozoida i njihovu pokretljivost.

Bademi poseduju i tzv. probiotička svojstva, odnosno povećavaju nivo dobrih bakterija u crevima i doprinose zdravlju organa za varenje, zahvaljujući nezasićenim mastima.

 

Brazilski orah

brazilski orah

Plod, koji mi zovemo brazilski orah, u Brazilu se zove "castanhas-do-Pará", dok se u Boliviji, zanimljivo - najvećem izvozniku brazlskih oraha, oni zovu "almendras". Sami orasi, zatvoreni su u vrlo krutoj ljusci (slično kao makadamija), i smešteni su u skupinama od 8-24 u većem orahu, nalik na kokos, sa vlastitom krutom korom. U odnosu na ostale orašaste plodove (iako u botaničkom smislu brazilski orah se čak i ne smatra orahom, već semenom), imaju vrlo bogat ukus, ali mnogima neće goditi njihova prekomjerna konzumacija, zbog vrlo velikog udela masnoća. Jedna od glavnih karakteristika brazilskog oraha jeste ta da u svom sastavu sadrži gotovo neverovatnu količinu selena, koji se inače nalazi u vrlo malom broju namirnica (sadrži više selena nego bilo koji drugi prirodni izvor; poput gljiva, žitarica, mesa, ribe i jaja).

Selen podstiče rad štitne žlezde pa je brazilski orah s toga vrlo poželjan u ishrani vegetarijanaca ili vegana, osoba koje se hrane sirovom hranom i onih koji pate od celijakije (oblik malapsorpcije uzrokovan preosetljivošću na gluten, a ogleda se atrofijom resica sluznice tankog creva i oštećenom apsorpcijom hranjivih sastojaka), budući da ne sadrži gluten. Osim što pospešuje rad štitne žlezde, selen je i vrlo snažan antioksidans, a poznato je da oni usporavaju propadanje ćelija, pa možemo reći da na taj način i usporavaju starenje celokupnog organizma. Kada već pričamo o antioksidansima, treba spomenuti kako se u brazilskim orasima nalazi i mnogo E vitamina, koji štiti ćelije od razvoja slobodnih radikala. Brazilski orah u sebi sadrži čitavu silu vitamina B kompleksa kao i minerala, od kojih vredi izdvojiti fosfor i magnezijum, koji su uz kalcijum vrlo važni za zdrave kosti. Tu su još i  minerali u tragovima, poput gvožđa i bakra, koji pospešuju transport kiseonika kroz organizam i tako osnažuju imunitet i kardiovaskularni sastav. Osima što se ulje brazilskog oraha koristi u ishrani, ono je vrlo cenjeno i u kozmetičkim preparatima poput sapuna, gde pospešuje hidrataciju kože i hrani je vitaminima, povećavajući joj gipkost i mladolik izgled. Mnoga prirodna ulja za sunčanje, balzami za usne, kreme za sunčanje, kreme za ruke i slično, sadrže u svom sastavu ovo ulje.

Treba napomenuti da je brazilski orah idealno konzumirati sirov, nažalost vrlo je teško odrediti da li je orah koji kupujemo tretiran prilikom oslobađanja iz ljuske ili pakovanja, pre nego što je došao do naše korpe, jer neoljuštene brazilske orahe je veoma teško naći, budući da je njihov uvoz u EU zabranjen zbog visoke koncentracija aflatoksina u ljusci, upravo onog štetnog toksina, koji nastaje ukoliko je orah dugo stajao, međutim ljuska se i onako ne konzumira pa ova odredba pomalo zbunjuje, jer upravo neoljušteni orasi omogućavaju manju pojavu ovih toksina. Oljušteni brazilski orah bi trebao biti boje slonovače, dakle gotovo bele boje, koja sasvim malo vuče na žuto.

Makadamija - Austrijski orasi

makadamija

Ova vrsta oraha često se ne uključuje u spisak plodova koji povoljno utiču na naše zdravlje, međutim američki naučnici smatraju da bi oni trebali da budu deo svakodnevne ishrane. Makadamija orasi sadrže viši nivo monozasićenih masti, poput onih otkrivenih u maslinovom ulju. FDA - uprava za hranu i lekove, ne uvršatva ih na listu zdravih namirnica zbog sadržaja od šest grama zasićenih masti na 50g. Međutim, ispitivanja su pokazala da česta potrošnja makadamija oraha smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a to su ukazali i naučnici. Takođe navode da ovi orasi smanjuju ukupan nivo holesterola za 9,4 odsto i lipoproteina niske gustine (LDL), ili lošeg holesterola, za 8,9 odsto. Naučnici tvrde da makadamija orasi mogu da zamene druge izvore masti i belančevina u ishrani. Kako je pokazalo petonedeljno istraživanje, šačica takvih oraha težine nešto veće od 40 grama može pomoći srcu i sprečiti poremećaj njegove funkcije.

Makadamija orasi, po ukusu slični lešniku, bogati su vrednim hranljivim sastojcima, a sem toga bogat su izvor kalcijuma i drugih mineralnih materija. Sadrže malo ugljenih hidrata, ali relativno mnogo masti koje se smatraju cenjenim kozmetičkim sredstvom, lako se upijaju u kožu i doprinose njenoj mekoći, hrane je i povećavaju njenu vlažnost, a takođe odlično pomažu pri opekotinama od sunca.

 

Indijski orah

indijski orah

Često se koristi za opuštanje organizma, a smatra se veoma hranjivom namirnicom. Samo šaka ovog ploda pojačava lučenje hormona koji mozgu signaliziraju da je osoba sita i na taj način kontroliše apetit. Predstavlja bogat izvor polinezasićenih masnih kiselina i proteina, celuloze, vitamina E, K i B1, magnezijuma i kalijuma, važnih za zaštitu kardiovaskularnog sistema. Sadrži čak pet puta više vitamina C nego pomorandža. Nutricionisti preporučuju da umesto ulja salati od svežeg povrća treba dodati nekoliko indijskih oraha.

Dokazano je da ima antibakterijsko, antiseptičko i diuretsko svojstvo. Deluje i protiv upala, ublažava kašalj, snižava šećer u krvi i povišen pritisak, čisti creva, a predstavlja i dobar afrodizijak. Polinezasićene masne kiseline blagotvorno utiču na dijabetes, pomažući da se snizi nivo triglicerida i nastajanje komplikacija povezanih sa visokim nivoom šećera i holesterola. Ako redovno jedete indijski orah smanjujete rizik za nastanak dijabetesa tip 2. Plod je bogat i značajnim količinama bakra, koji je važan za čitav niz fizioloških procesa u organizmu, uključujući i apsorpciju gvožđa, borbu sa slobodnim radikalima, razvoj kosti i vezivnog tkiva, proizvodnju melanina koji koži i kosi daje prirodnu boju. I po sadržaju cinka ova vrsta koštunjavog voća nalazi se u vrhu liste. Cink povećava otpornost organizma, a naročito jača limfni sistem. Takođe sadrži magnezijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.

 

Pistaći

pistaći

Spadaju među omiljene grickalice, koje se često konzumiraju u društvu sa prijateljima ili tokom gledanja nekog filma. Mali plodovi jarkozelene boje, mogu vrlo lako obogatiti slatka ili slana jela. Ono što je zanimljivo kod njih jeste da su jako kalorični - u 100 grama ima čak 557 kalorija. Pistaći sadrže 50 odsto masti, po 20 odsto belančevina i ugljenih hidrata, mnogo vlakana, ali i vitamine i minerale. Između ostalog, bogati su kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijom, vitaminima E, C i A. To ih preporučuje kao savršenu namirnicu u borbi protiv mnogih bolesti.

Zelenu boju daju im lutein i zeaksantin, koji su naročito važni za vid. Oni imaju najmanji sadržaj masnoća, puno hranjivih materija i najviše antioksidanasa. Pistaći sadrže više dijetalnih vlakana čak i od ovsene kaše, koja važi za jedan od najboljih izvora vlakana. Pored toga, pistaći su jedni od najboljih izvora karotenoida, a pored lnavedenih luteina i zeaksantina, usko su povezani sa smanjenjem rizika od makularne degeneracije, stanja koje može dovesti do slepila kako starimo.

Pistaći su jako bogati supstancama koje nazivamo fitosteroli - imaju mogućnost da upijaju holesterol iz drugih namirnica, pa se zato često dodaju pojedinim poslasticama i kaloričnim jelima. Pošto su veoma bogati proteinima, često se mogu koristiti i kao zamena za meso pa ih koriste i vegetarijanci. Ljubiteljima pistaća zagarantovan je i bolji seksualni život, jer je dokazano da se kod muškaraca koji svakodnevno jedu ove zelene plodove, seksualna moć poveća za 51 odsto. A za to su zaslužne esencijalne masne kiseline, koje su važne prilikom proizvodnje seksualnih hormona i povećavanju dotoka krvi u genitalije.

 

Lešnici

lešnik

Veoma blagotvorni za naš organizam. U plodu se nalaze pojedini sastojci koji štite srce i krvne sudove. Ako se redovno konzumira može da snizi pritisak. Lešnik je dobar antioksidans. Lešnici su u energetskom smislu veoma vredna namirnica, pa se preporučuju sportistima i mladima. I starijima su korisni kao preventiva od srčanog udara, za vitalnost i potenciju.
Kada se razbije ljuska, koja štiti plod, na samom jezgru se nalazi tanki smedji omotač koji sadrži korisne polifenole. Jezgro sadrži 60-70% masnoće, a to su uglavnom nezasićene masne kiseline, inače veoma poželjne u ishrani. Osim toga u plodu ima belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Od vitamina najviše su zastupljeni B (posebno B5, B6, folna kiselina), A i E, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, mangan, selen, cink.

Lešnik je korisno grickati u svežem stanju. Veoma je zastupljen u kulinarstvu. Neke poslastice su nezamislive bez lešnika. Redovan je sastojak mnogih torti i kolača. U konditorskoj industriji se koristi najviše. Lešnici daju poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima. Lešnik se koristi i u farmaceutskoj industriji. Ulje koje se dobija od lešnika se primenjuje kod masaže, a ima ga i u kozmetičkim preparatima za zaštitu od sunca.
U kineskoj medicini poznat je kao lek za potenciju, kao i ostalo jezgrasto voće.
U narodnoj medicini čaj od ljuske ili neljuštenog lešnika se koristi u lečenju urinarnih bakterijskih infekcija, stomačnih problema i hemoroida. Osim toga prave se obloge od ovog čaja, a stavljaju se na rane i proširene vene na nogama.

Pistaći sadrže više dijetalnih vlakana čak i od zobene kaše, koja važi za najbolji izvor vlakana.
Read more at http://lifepressmagazin.com/zdravi-i-sretni/zdravlje-iz-prirode/pistaci-zasto-ih-trebate-jest/#bJZsG1vIRMq1WjoQ.99

 

Savet

Generalna preporuka naučnih istraživača na polju ishrane, jeste da se dnevno pojede oko 30g koštunjavih plodova (jedna šaka), i na taj način pozitivno utiče na zdravlje. Ovakve namirnice još su važnije za sportiste, jer imaju antiinflamatorno dejstvo na organizam i pomoću njih se brže leče manje povrede i organizam održava zdravim. Kao što možete i sami videti, najčešće korišćeni koštunjavi plodovi na određeni način svi pojedinačno mogu doprineti našem zdravlju ali pošto sadrže razlčitu mešavinu nutritivnih sastojaka, treba ih često kombinovati i unositi u različitim količinama u organizam kako bi na pravi način doprineli celokupnom zdravlju.  

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

January 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Brojač poseta

Danas315
Juče407
Nedeljno315
Mesečno7824
Ukupno589626

Currently are 54 guests and no members online