Zašto su užine važne kod osoba sa dijabetesom i kako planirati obroke

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Bez obzira da li želite da izgubite suvišne kilograme ili jednostavno hoćete zdravije da se hranite, uključivanje manjih i dobro izbalansiranih užina u toku svakog dana je uvek dobra ideja sa glavnim ciljem kontrole šećera u krvi. Osim što će vam manje užine utoliti glad u toku dana i ubrzati metabolizam, omogućiće vam i priliv dodatne energije i smanjiti prejedanje tokom kasnijeg dela dana ili večeri. Kod osoba sa dijabetesom tipa 2 užine pružaju bolju kontrolu glukoze u krvi, a kako bi užinali na pravi način pružamo vam u nastavku neke kvalitetne i jednostavne savete.

 zdrave-užine-svuda

 

Planiranje užina u toku dana za osobe sa dijabetesom

Kada govorimo o ishrani bilo koje osobe, a u ovom slučaju one koja ima dijabetes, treba obratiti pažnju da unošenje hrane zavisi pre svega od trenutne težine, generalnog cilja koji se želi ostvariti, tajminga za hranom koji je već usvojen ili koji se želi usvojiti i opštih preferencija za jelom. Koliko hrane treba da unesete u toku dana je vrlo individualno i tako treba uvek da se posmatra. Ukoliko sami niste sigurni i ne želite da razmišljate o svojoj ishrani, sastanak sa registrovanim nutricionistom ili lekarom za dijabetes je najbolji način da se uverite da se u stvari hranite zdravo. U nastavku vam pružamo nekoliko smernica koje mogu biti od pomoći prilikom planiranja užina.

 

1. Koliko vremena prođe između dve užine

- Generalno, osobe sa dijabetesom koje žele da optimizuju kontrolu glukoze u krvi ne bi trebalo da ostaju duže od 5 časova bez unosa hrane u organizam. Ukoliko se redovno hranite i jedete na 4-5 sati, užine između obroka vam neće ni biti potrebne. Međutim, ukoliko je raspon obroka vremenski duži u toku dana, manje užine između njih vam mogu pomoći da ostvarite najbolju kontrolu nivoa glukoze u krvi.

 

2. Kada obično volite da jedete

- Pokušajte da uočite deo dana kada posegnete za grickalicama i kada osećate glad. Dobro bi bilo ukoliko ste u mogućnosti da u tom delu dana uključite neku kvalitetnu užinu koja će zadovoljiti vašu glad. Ukoliko je vaš dnevni cilj unos 1.500 kalorija, vi ih svakako možete rasporediti u 3 obroka i 2 užine, u 2 obroka i 3 užine, u 3 obroka i 3 užine u toku dana i sl. Samo od vas zavisi koliko obroka ćete imati u toku dana, dok količinu hrana na osnovu toga određujete naknadno. Ali uvek budite oprezni, kada jedete češće, obratite pažnju na veličinu porcija.

 

3. Količina glukoze u krvi određuje i uzimanje užine pre spavanja

- Za one čiji je glavni cilj optimizacija šećera u krvi, užina 1 do 2 sata pre spavanja ponekad je dobra ideja sa ciljem poboljšanja šećera u krvi i sprečavanja noćne hipoglikemije (nizak nivo šećera u krvi), ali nažalost neće svi osetiti pogodnosti ovakvim načinom ishrane. U nedavnom istraživanju otkriveno je da osobe koje imaju nivo glukoze u kvi preko 180 mg/dl, pre spavanja ne treba da imaju nikakvu užinu; dok one sa nivoom glukoze ispod 126mg/dl treba da uključe užinu 1 do 2 sata pre spavanja (oko15 grama ugljenih hidrata sa oko 100 kalorija) kako bi sprečili padove glukoze kasno tokom noći. Porazgovarajte sa svojim lekarom o tome da li preporučuje da ubacite užinu pre spavanja ili ne baš iz navedenog razloga. Možda upravo večernja užina bude vaš glavni plan za kontrolu dijabetesa.

 zdrava-užina-od-voća

 

Kako planirati obroke

- Osobe sa dijabetesom moraju unapred napraviti plan obroka za naredni dan. Generalno, užina koja bi bila odgovarajuća za ovakve osobe trebalo bi da sadrži 15-30 grama ugljenih hidrata i između 100 i 200 kalorija po jednom obroku. Ukoliko planirate više dnevnih užina, idite ka tome da smanjite unos ugljenih hidrata pri svakoj užini (da ne prelazi 15g ugljenih hidrata i oko 100 kalorija jedna užina). Uz užinu ugljenih hidrata dodavanje proteina je opciono. U jednom trenutku osobe sa dijabetesom su ohrabrivane da unose proteine uz svaki obrok, jer se smatralo da će na taj način proteini uticati na poravnanje šećera u krvi nakon obroka. Nedavna istraživanja međutim nisu podržala ovakvu teoriju, pa samim tim unošenje proteina nije obavezno uz svaki obrok, ali svakako može povećati sitost nakon obroka, što je i dalje korisno.

 

Šta da jedete - prijateljske užine za svaki dan

Pitate se kako da svakodnevno ispunjavate cilj unosa kvalitetnih namirnica i zadovoljite u isto vreme svoju glad?Pre svega u odnosu na vaše celodnevne obaveze i potrošnju kalorija, trebali bi da izaberete kombinaciju hrane (ugljenih hidrata, masti i proteina) koje će odgovarati pre svega vašem ličnom ukusu, zacrtanom zdrastvenom cilju ukoliko postoji (skidanje viška kilograma na primer) kao i sa glavnim ciljem kontrole nivoa šećera u krvi, koji je drugačiji za svakog pojedinca. U nastavku ovog teksta pružamo vam uvid samo nekih od opcija koje možete da iskoristite.

  • 1 jabuka od 100g - 51kcal
  • sendvič od crnog hleba 30g, dve kašičice kajmaka 12g, jedan paradajz - 129kcal
  • 1 banana - 100g, 1 čaša jogurta 200ml - 200kcal
  • 1 šolja trešnji od 150g - 98kcal
  • 1 kifla od integralnog brašna, mladi sir 50g, 1 kašičica maslinovog ulja, 50g rotkvica - 250kcal
  • 1 puding bez šećera 40g, obrano mleko 250g, jagode 1 šolja 130g - 188kcal
  • kuvano žito 45g, orah 3 jezgra, 2 kašike fruktoze ili 10g - 261kcal
  • ceđeni sok od pomorandže 200ml, crni hleb 60g - 180kcal

Dnevni plan ishrane uključujući i užine mogao bi da izgleda ovako:

I plan:

  • 7h - doručak
  • 12h - ručak
  • 17h - večera
  • 21h - užina

II plan:

  • 7h - doručak
  • 12h - ručak
  • 15h - užina
  • 18:30h - večera
  • 21h - užina

III plan:

  • 6h - doručak
  • 9h - užina
  • 12h - ručak
  • 15h - užina
  • 18h - večera
  • 21h - užina

 

Vrste namirnica

Bez obzira da li se radi o užinama ili glavnom obroku prednost se daje uvek svežim, kuvanim na pari, dinstanim na vodi ili malo ulja, pečenim na teflonu, u rerni ili aluminijumskoj foliji ili namirnicama pečenim na roštilju. Pržena ili pohovana hrana nije dozvoljena, i ovakvu vrstu hrane ne bi trebalo da unose osobe koje boluju od dijabetesa.Osnovu ishrane treba da čine namirnice biljnog porekla, naročito integralne žitarice, mahunarke i sirovo povrće. Kombinujte hranu sa niskim kalorijskim indeksom sa onim koje imaju veći kalorijski indeks: npr. ovsene pahuljice i obrano mleko ili jogurt.

Mleko i mlečni proizvodi su jedne od najjeftinijih namirnica sa bogatim sadržajem belančevina životinjskog porekla. Dozvoljena je upotreba svih vrsta mleka, a najbolje je koristiti obrano mleko pošto sadrži manje masnoća, dok je odnos belančevina nepromenjen. Proizvodi od mleka kao što su kravlji sirevi imaju prednost zbog manjeg sadržaja masnoća.

Kada govorimo o mesu i mesnim prerađevinama, dijabetičari mogu da koriste sve vrste, ali prednost svakako imaju mlađa i nemasna mesa kao što su piletina i teletina. Dozvoljene su i ostale vrste mesa u umerenim količinama: govedina, konjsko meso, ćuretina, prasetina, ovčetina, jagnjetina. Iznutrice ne treba jesti više od dva puta mesečno a treba izbegavati jezik, bubrege, slezinu i mozak. Kada govorimo o ribi, ona je generalno zdrava jer sadrži visok udeo belančevina i zdravih masti, i dijabetičari mogu koristiti sve vrste riba. Treba svakako izbegavati prženje i pohovanje ribe zbog ogromnog udela masnoća.

Jaja su generalno zdrava namirnica koju dijabetičari mogu upotrebljavati, ali se mora obratiti pažnja na unos žumanaca i ograničiti na 2 nedeljno. Dva cela jaja odgovaraju količini od 100g mesa ili sira.

Hleb, testenine i ostale prerađevine od brašna spadaju u grupu namirnica koje su prepune ugljenih hidrata, pa je samim tim to i razlog zašto se njihova upotreba ograničava u ishrani dijabetičara. Savetuje se upotreba hleba i pekarskih proizvida od celog zrna žitarica : integralni, crni ili raženi hleb. Dvopek, prepečeni hleb i tost imaju u istoj težini veću količinu sastojaka hleba, pošto je u njima potpuno ili delimično odstranjena voda. Ove namirnice se sa lakoćom jedu, jer sporije izazivaju osećaj sitosti. Međutim, ove vrste hleba sadrže 30% ugljenih hidrata, 60% belančevina i 80% masti više od običnog hleba.

Povrće bi trebalo da zauzima najveći deo dnevnog unosa hrane dijabetičara ali i svakog zdravog odraslog čoveka. Ono se najčešće raspoređuje u 3 do 4 dnevna obroka, a koristi se u vidu variva ili salata. Povrće sadrži različitu količinu ugljenih hidrata, pa je ovo razlog da se različite vrste povrća koriste u različitim količinama.Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u ograničenim količinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla, crni luk, pirinač, kukuruz.

Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, babnje, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol.

Voće treba koristiti prvenstveno u sirovom stanju i ograničiti unos voća na 2-3 porcije dnevno zbog većeg sadržaja ugljenih hidrata.

 

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

December 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
26 27 28 29 30 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6

Brojač poseta

Danas178
Juče243
Nedeljno1162
Mesečno3339
Ukupno669758

Currently are 8 guests and no members online