Prevencija alchajmerove bolesti i drugih vidova demencije

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Dugi niz godina govorili su nam da vrlo malo možemo učiniti kako bi sprečili Alchajmerovu bolest i druge vrste demencije, osim nade i čekanja na farmaceutsku industriju i pronalazak novih lekova. Istina je da možete smanjiti rizike nastanka ovih bolesti pravilnom ishranom, povremenim fizičkim aktivnostima, emotivnim i društvenim aktivnostima i držati stres pod kontrolom. Čestim lekarskim kontrolama i praćenjem uputstava zdravog života svako od nas može učiniti nešto za sebe. 

 

Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Danas se smatra glavnim uzrokom senilne demencije koja se nekad smatrala normalnim stanjem u starosti. Alchajmerova bolest uzrokuje postepeno i nepovratno gubljenje pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, i eventualno sposobnost osoba da se brinu sami o sebi. Danas se kasna Alchajmerova bolest prepoznaje kao najčešći uzrok gubljenja mentalnih funkcija oko 65. godine života, a rana Alchajmerova se mnogo ređe pojavljuje, i to kod ljudi u 30-tim, 40-tim i 50-tim. Iako Alchajmerova bolest nije prirodi deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost. Porodica, prijatelji, i posebno oni koji se brinu o pacijentima, pate od ogromne duševne boli i stresa dok svedoče kako bolest polako uzima njihove voljene.

 

Simptomi

Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, osoba ima relativno male probleme učeći nove informacije i sećajući se gde su ostavili svoje stvari, kao što su ključevi ili novčanik. Tada počinju imati problema u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, osoba može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađe put kroz poznato okruženje. To može da izazove sklonost ka tome da odlutaju negde, i da se kasnije ne mogu vratiti nazad. Osobe često postaju razdražljive ili odsutne dok se bore sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponašanju se manifestuju tako što osobe postaju paranoične i nesposobne da učestvuju normalno u razgovoru.

Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da žive dugo sa bolešću, i umiru od poremećaja, kao što je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, što zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima.

 dementia exercise

Životne navike mogu zaštititi vaš mozak

Istraživači širom sveta utrkuju se ko će pre pronaći pravi lek za Alchajmerovu bolest. Međutim istina je da ova bolest može da se spreči ili da se čak odlože njeni simptomi pravilnim izborom životnih navika. Iako Alchajmerova bolest čini 50% slučajeva demencije, vaskularna demencija čini 40% slučajeva kod starijih osoba. Znajte da nikad nije kasno da pokrenete male ćelije u vašem mozgu i poboljšate njegov rad, a postoje i koraci koje možete preuzeti kako bi održali vaš mozak zdravim:

 Dementia-Patients

6 stubova zdravog mozga

Zdravlje vašeg mozga, kao i zdravlje vašeg tela, zavisi od mnogo faktora. Dok su kao i u svemu mnogi faktori van vašeg uticaja, mnoge važne faktore možete i sami kontrolisati. 6 stubova zdravog mozga jesu:

  • redovno vežbanje;
  • zdrava ishrana;
  • mentalna stimulacija;
  • kvalitetan san;
  • upravljanje stresom;
  • aktivan društveni život.

Što više jačate ovih šest stubova bez obzira u kom ste životnom dobu, vaš mozak će biti zdraviji i aktivniji jer svaki od ovih šest stubova ima jednak uticaj na vaše mentalno zdravlje.

 

I stub - fizička aktivnost

Prema istraživanjima usmerenim na Alchajmerovu bolest, fizička aktivnost smanjuje rizik od razvoja ove bolesti za 50%. REdovna i dobro isplanirana fizička aktivnost može usporiti dalje pogoršanje onima koji su već počeli da razvijaju kognitivne probleme.

Ukoliko ste bili neaktivni neko vreme, početak bilo kakve fizičke aktivnosti može biti zastrašujući za vas. Ali vi čak ne morate ni da trčite, niti da se prijavite za članstvo u nekom klubu. Pokušajte da pronađete lagane načine koji će vas pokrenuti u toku dana. Počnite sa stepeništem u svojoj zgradi, obližnjem parku ili šetalištu, pokušajte da odlazite u prodavnicu i nosite kese u rukama umesto u torbi sa točkovima, izvadite svoj davno zaboravljeni bicikl iz garaže itd.

 

Saveti za početak vežbanja i pridržavanje plana fizičke aktivnosti

  • aerobni trening - počnite sa 30 minuta laganog aerobnog vežbanja 5 puta nedeljno. Aerobno vežbanje može da uključuje hodanje, plivanje, vožnju bicikla, ili bilo koju drugu aktivnost van ili unutar vašeg doma koja će podići vaše srčane otkucaje. Čak i rutinske aktivnosti koje ne smatrate fizičkom aktivnošću mogu da uđu u obzir - čišćenje, sređivanje bašte, pranje veša, usisavanje itd;
  • anaerobni trening - izgradite mišiće koji će pokrenuti i vaš mozak. Umerene težine i pravilan program ne samo da će povećati vaš mišićni tonus, već će pokrenuti i vaše moždane ćelije. Kombinacija aerobnih i anaerobnih aktivnosti je najbolja solucija za vas i vaše zdravlje. Za one preko 65 godina, 2-3 sesije svake nedelje zasigurno će uticati na smanjenje Alchajmerove bolesti. Za starije osobe pogledajte naš članak u okviru saveta za stare gde možete videti i predloge vežbi koje možete uraditi i kod svoje kuće sa samo par flašica vode;
  • vežbe ravnoteže i koordinacije - povrede nastale padovima povećavaju rizik i od povrede glave a samim tim i povećavaju šansu za nastajanje ove bolesti. Ove vežbe vam mogu pomoći da postanete agilniji, fleksibilniji i izbegnete padove ili smanjite povrede prilikom padova. Možete probati jogu, pilates, klasične vežbe razgibavanja ili vežbe sa pilates loptom;
  • budite uporni - kako bi poboljšali vaše opšte kardiovaskularno i mentalno zdravlje, pokušajte da se pridržavate vašeg programa vežbanja najmanje tokom perioda od mesec dana kako bi vam dnevna rutina ušla u naviku. U međuvremenu svoj program fizičke aktivnosti napišite na kalendaru ili papiru i zalepite na frižider ili pored kreveta kao vaš podsetnik. Povremeno se nagradite nečim što vas ispunjava a onda ćete vaš kompjuter ili daljinski rado smenjivati sa vežbama fizičke aktivnosti;
  • zaštitite glavu - istraživanja pokazuju da povrede glave u bilo kojoj dobi značajno povećavaju šansu za nastanak Alchajmerove bolesti. Ovo uključuje ponavljajuće udarce u glavu u sportovima kao što su fudbal, boks, klizanje, vaterpolo itd. Mislite na sebe tokom vožnje kolima noseći zaštitni pojas, a na bicikli ili motociklu zaštitnu kacigu. Izbegavajte aktivnosti koje izlažu vašu glavu opasnostima od povreda.

 

 

II stub - zdrava ishrana

Baš kao i ostatku vašeg tela, vašem mozgu su potrebne odgovarajuće hranjive materije kao bi funkcionisao u svom najboljem stanju. Usredsredite se da konzumirate što više svežeg voća i povrća, nemasnih proteina i zdravih masti. Sticanje pravilnih navika u ishrani i snabdevanje organizma pravim nutritijentima zaštitiće vas i sprečiti nastanak problema. Pridržavajte se sledećih saveta u ishrani:

  • pratite mediteranski način ishrane - podrazumeva dosta ribe, koštuničave plodove, integralne žitarice, maslinovo ulje i obilje svežih sezonskih namirnica. Priuštite sebi povremeno čašu crnog vina kao i parče crne čokolade;
  • izbegavajte trans i zasićene masti. Smanjite njihov unos izbegavanjem punomasnih mlečnih proizvoda, crvenog mesa, brze hrane, pržene i prerađene hrane;
  • unosite omega 3-masne kiseline - Istraživanja pokazuju da omega 3- masti sprečavaju nastanak Alchajmerove bolesti i demencije. Izvori omega 3-masti leže u lososu, tuni, pastrmki, skuši, sardini itd. Takođe možete u svoju ishranu uključiti i riblje ulje;
  • jedite 4-6 manjih obroka u toku dana umesto 3 veća obroka. Unošenje manjih porcija hrane u toku dana pomaže da se održi pravilan nivo šećera u krvi. Takođe izbegavajte rafinisane ugljene hidrate sa puno šećera i belog brašna koji uzrokuju brzo oslobađanje nivoa glukoze i oštećuju vaš mozak;
  • uživajte u šolji čaja jednom do dva puta dnevno. Redovno konzumiranje zelenog čaja u toku dana može da poboljša pamćenje, mentalnu budnost i sporo starenje mozga. Iako nije jaka kao i čaj kafa može takođe delovati blagotvorno na vaš mozak, ali samo u manjim količinama.

 

Ostavite pušenje i alkohol

Svakodnevno unošenje velikih količina duvanskog dima i alkoholnih pića, dva su najveća faktora rizika za pojavu Alchajmerove bolesti. Kombinacija pušenja i alkohola povećava rizik od nastanka Alchajmerove bolesti za 80%, a povećava se sa godinama starosti. Odmah po pretsanku pušenja cirkulacija u organizmu i mozgu se zavidno povećava. Nažalost, rizici od unošenja alkohola mogu se sprečiti samo u ranim fazama.

 

Suplementacija

U svoju svakodnevnu ishranu možete dodati i određene dodatke kako bi sprečili nastanak ili sadašnje stanje praćeno Alchajmerovoj bolesti. Pre uzimanja bilo kakvih dodataka ishrani posavetujte se sa vašim lekarom.

Dodaci ishrani koje možete uzeti u obzir:

  • folna kiselina, vitamin B12, vitamin D, magnezijum, riblje ulje ( veruje se da čuvaju i poboljšavaju zdravlje mozga );
  • vitamin E, ginko biloba, koenzim Q10, kurkuma ( dali su manje uverljivije rezultate ali se smatraju takođe veoma korisnim ).

 

III stub - mentalna stimulacija

Oni koji iznova uče nove stvari i postavljaju izazove moždanim vijugama imaju i manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti i demencije. Aktivnosti koje zahtevaju rešavanje zadataka, komunikaciju, interakciju i organizaciju pružaju najveću zaštitu. Savetujemo vam da odvojite svakog dana malo vremena za stimulaciju mozga.

Pokušajte da naučite nešto novo, na primer neki strani jezik, muzički instrument ili novu pesmu, pročitajte dobru knjigu ili članak u novinama ili pronađite sebi neki hobi. Pokušajte da vizuelno da pratite stvari oko sebe i igrajte se detektiva. Snimanje vizuelnim detaljima čuva vaše neurone od nastanka problema. Krenite u šetnju novom rutom i pokušajte da se orijentišete pomoću mape ili gradskih simbola. Preuredite kućni nameštaj i stvari i postavite ih na novim mestima. Potražite igre kao što je sudoku ili neke druge mozgalice koje će održati vaš mozak neprekidno aktivnim.

 

IV stub - kvalitetan san

Kao i vaš organizam i vašem mozgu je potreban redovan i dobar san kako bi mogao da funkcioniše optimalnim kapacitetom. Lišavanje sna ne samo da vas ostavlja mrzovoljnim i umornim, već i negativno utiće na vaš način razmišljanja, rešavanje i obradu svakodnevnih informacija. Većini odraslih osoba potrebno je najmanje 8 sati sna kako produktivnost i kreativnost ne bi patili.

Pokušajte da uspostavite redovan raspored spavanja. Kao dopuna, popodnevna dremka takođe može pomoći u očuvanju koncentracije i produktivnosti. Ukoliko sa druge strane imate redovnu nesanicu, smanjite popodnevne dremke u toku dana.

Podesite vaše raspoloženje. Rezervišite vašu spavaću sobu za spavanje i slične aktivnosti, a izbacite kompjuter i televizor, kako bi naučili i podstakli sebe da je taj prostor samo za spavanje.

Kreirajte opuštajući ritual pred spavanje koji može da podrazumeva toplu kupku, lagane vežbe istezanja, manji članak ili prigušenije svetlo. Kako vreme odmiče vaš ritual pred spavanje postaće toliko jak da će se vaš organizam potpuno prilagoditi njemu.

Smirite svoje unutrašnje brbljanje. Smirite svoje unutrašnje nemire koji vas obuzimaju (stres, anksioznost itd.). Pokušajte da se relaksirate ili uradite nešto što vas čini srećnim a potom krenite na spavanje.

 

V stub - upravljanje stresom

Stres koji je hroničan i koji se često ponavlja može uzeti veliki danak na vaš mozak, sakupljajući se u ključnom memorisjkom području hipotalamusa, otežava rast nervnih ćelija i povećava rizik od Alchajmerove bolesti i demencije. Kontrolišite svoj dnevni nivo stresa sledećim tehnikama:

  • dišite pravilno - stres menja vaš normalan tok disanja i nivo kiseonika u mozgu. Smirite se i opustite pravilnim i dubokim umerenim disanjem. Pokušajte da mislite na nešto lepo, zatvorite oči i lagano se opustite;
  • rasporedite dnevne aktivnosti za opuštanje - kako bi držali stres pod kontrolom potreban je i odgovarajući napor. Napravite prioritete relaksacije bilo da je to šetnja parkom, jutarnja kafa, vreme za šetanje psa, jogu ili umirujuća kupka;
  • negujte svoj unutrašnji mir - većina istraživača priznaju vezu uma i tela, a većina takođe i naglašava i povezuje duhovnost sa boljim zdravljem mozga. Redovna meditacija, molitva, refleksija, verska praksa mogu vas "vakcinisati" protiv štetnih efekata stresa.

 

VI stub - aktivan društveni život

Ljudska bića su prema svom nastanku vrlo socijalna. Ljudsko biće ne može da napreduje u izolaciji, pa tako ni mozak. Istraživanja su pokazala da što smo više povezaniji među sobom, bolje ćemo proći i na testovima memorije i znanja. Aktivan društveni život vas može spasti i sprečiti nastanak Alchajmerove bolesti.

Nažalost često postajemo izolovani, naročito kako starimo, međutim postoji mnogo načina da podržimo naš sistem razvijajući nove odnose:

  • priključiti se volontiranju;
  • pridružiti se nekom klubu ili društvu;
  • posetite svoj lokalni centar zajednice za stare;
  • krenite na časove plesa ili vežbanja
  • povežite se sa drugim ljudima putem lokalnih mreža ili pozovite svoje stare prijatelje;
  • upoznajte se i družite sa susedima;
  • izlazite (bioskop, pozorište, park, muzej i druga javna mesta).

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

July 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5

Brojač poseta

Danas163
Juče198
Nedeljno1584
Mesečno3434
Ukupno641762

Currently are 57 guests and no members online