10 neverovatnih činjenica o ljudskom telu

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Postoji mnogo interesantnih činjenica o ljudskom telu, o kojima dosta ljudi mnogo malo zna. Ovakve činjenice verovatno ćete retko čuti na televiziji ili radiju, ali mišljenja smo da vam mogu biti interesantne i poučne. Samim saznanjem o pojedinim činjenicama, imaćete i bolju predstavu o sebi i svom telu, tako da ćete možda i fizičku aktivnost ali i ishranu posmatrati iz nekog drugog ugla.

Ljudsko telo

1. Masti se razlažu jedino u mitohondrijama

Mitohondrije predstavljaju "ćelijske elektrane" u kojima se odvija proces proizvodnje energije. Beta oksidacija je proces kojim se masne kiseline, u obliku Acil-CoA (acil koenzim A) molekula, razlažu u mitohondriji do Acetil-CoA, početnog molekula Krebsovog ciklusa (ciklus limunske kiseline, metabolički proces u aerobnim uslovima pri kome se dobija energija iz glukoze).

Organizam tipičnog mladog muškarca u svojim masnim ćelijama ima uskladištenu energiju od oko 60000 do 100000 kalorija. Međutim, ono što verovatno sve interesuje jeste šta je to što pokreće oslobađanje masnih kiselina uskladištenih u masnim ćelijama?

Odgovor je jednostavan - dajemo primer kada u naš organizam unosimo manje kalorija nego što sagorimo (stanje energetskog deficita), organizam tada oslobađa hormone i enzime koji šalju signal masnim ćelijama da oslobode svoje rezerve masti umesto da ih i dalje čuvaju. Uskladištena masnoća (odnosno energija) oslobađa se u krvotok u obliku slobodnih masnih kiselina koje se transportuju u mišiće kojima je potrebna energija. Kako se povećava priliv krvi u aktivno mišićno tkivo, više slobodnih masnih kiselina se dovodi u njih.

Nekada je smatrano da se broj masnih ćelija ne može povećati nakon dostizanja zrelosti, već jedino može doći do njihovog povećanja ili smanjenja. Sada je, međutim, poznato da može doći do povećanja i veličine i broja masnih ćelija, kao i da je verovatnoća da dođe do povećanja njihovog broja najveća u određenim specifičnim okolnostima, kao što su:

  • kasno detinjstvo i rani pubertet;
  • trudnoća;
  • u odraslom dobu, kada se telesna težina enormno poveća.

Kada masna ćelija naraste na veličinu tri puta veću od svoje uobičajene, može doći do njene deobe i nastanka dve nove masne ćelije. Neke osobe genetski poseduju više masnih ćelija od drugih. Takođe, žene imaju više masnih ćelija od muškaraca. Novorođenčad obično imaju između 5 i 6 milijardi masnih ćelija. Ovaj broj se povećava tokom ranog detinjstva i puberteta, tako da zdrava odrasla osoba normalnog telesnog sastava ima od 25 do 30 milijardi masnih ćelija. Tipična gojazna osoba ima oko 75 milijardi adipocita. Ali, u slučajevima ozbiljne gojaznosti, taj broj može iznositi i 250 do 300 milijardi.

 

2. Skeletni mišići rade uvek u paru

Mišići mogu da obavljaju dve funkcije: kontrahovanje i opuštanje. Mišići u ljudskom telu retko rade u izolaciji već zajedno, tj. svaki mišić ima svoj suprotan par, pa dok se jedan mišić izdužuje, drugi se skraćuje i obratno. Na primer, kada radite biceps pregib, vaš biceps se skraćuje dok se triceps izdužuje. U stvarnosti mišići se prilagođavaju kako bi odgovorili na primenjenu silu. U suštini, ljudsko telo možete zamisliti i kao skup poluga čiji pokreti kopiraju geometriju klasične mehanike.

Mišićne kretnje delimo na svesne i nesvesne. Svesne kontroliše čovek i povezane su sa skeletnim mišićima, dok su nesvesne na primer kontrakcije srčanih otkucaja ili treptanje očnim kapcima.

 

3. Vežbanje može otkloniti kratkoročnu anksioznost

Mnogobrojna istraživanja su pokazala da vežbanje može biti jednako efikasno kao i uzimanje lekova protiv anksioznosti. Jedan od glavnih faktora koji utiču na nivo anksioznosti jeste i čovekova percepcija na spoljašnje nadražaje - stimuluse. Kod osobe koja danima, nedeljama i godinama nagomilava stres, može doći do stadijuma hronične anksioznosti. Međutim, kada se bavite nekom fizičkom aktivnošću, protok kiseonika se kroz organizam povećava, što za rezultat ima i lakše otpuštanje tenzije iz tela i stvaranje jedne harmonije i opuštenosti čime ćete se i lakše boriti sa svakodnevnim stresom. Kada se bavite fizičkom aktivnošću, oslobađaju se i hormoni kao što je endorfin (skraćenica od ENDO–MORPHIN (endogenous + morphine) ili unutrašnji morfijum. Svojim dejstvom, oponaša opijate zbog sposobnosti da proizvodi analgetike za ublažavanje bolova i prijatne osećaje nakon prestanka bolova), koji smanjuje nivo anksioznosti, stvara osećaj blagostanja, olakšava podnošenje stresa i pruža vam osećaj nekog dostignuća.

 

4. Fizička neaktivnost dovodi do gubitka mišićne mase

Osobe koje su fizički neaktivne, nakon 3 decenije života, gube od 3 do 5% mišićne mase na deset godina života. Sarkopenija (gubitak mišićne mase) neminovna je posledica starenja. Gubitak mišićne mase dovodi do smanjenja snage date osobe, prosečno za oko 2% godišnje nakon pedesete godine života, što u uznapredovalom stadijumu može značajno da se odrazi i na kvalitet života. Dakle, bez adekvatne fizičke aktivnosti, gubitak mišićne mase može dovesti do gubitka opšte snage i značajno umanjiti kvalitet života pojedinca.

 

5. Mlečna kiselina ne izaziva bolove i grčeve u mišićima

Zabluda da mlečna kiselina koja se nakuplja u mišićima dan nakon vežbanja i izaziva bolove i grčeve mišića postoji već dugi niz godina. Snažne ponovljene kontrakcije koje izazivaju bolove mogu proizvoditi mlečnu kiselinu, ali sama mlečna kiselina nije uzrok bolova. Mlečna kiselina se odstranjuje iz mišića putem krvi najmanje sat vremena po završetku aktivnosti. Bolovi koje osećate dan nakon treninga povezani su sa mikrotraumama mišića i vezivnog tkiva ili otokom tkiva koji se javlja kao posledica. Posle oporavka, dodatno izlaganje aktivnosti izazvaće bolove mnogo manjeg intenziteta.

Mnogi profesionalni sportisti koriste masaže, tople kupke i određene tehnike relaksacije koje im pomažu u opuštanju mišića i smanjivanju bolova, ali ne i od oslobađanja od mlečne kiseline. Mlečna kiselina (laktati) brzo se iskoristi kao gorivo za vreme fizičke aktivnosti i tokom odmora i oporavka i ne ostaje dugo u mišićima.

 

6. Atomi i naše telo

Atomi koji sačinjavaju naše telo uglavnom su prazan prostor. Uprkos njihovom velikom broju, bez tog prostora ljudi bi bili znatno sitniji, znatno. Jezgro koje čini veći deo materije atoma toliko je manje od cele strukture da se može porediti sa muvom u katedrali. Ukoliko bi izgubili sav prazan prostor, naše telo moglo bi da se smesti u kocku čije strane su manje od petstotog dela centimetra.

Atomi koji sačinjavaju materiju nikada se ne dodiruju. Što su bliži jedan drugom, to je veće odbijanje između njih. To se dešava čak i kada su objekti u direktnom kontaktu – kada sedimo na stolici, mi je zapravo ne dodirujemo. Mi levitiramo na maloj udaljenosti od nje.

Svaki atom u našem telu je star milijardama godina. Vodonik, najčešći element u univerzumu i važan deo našeg tela, stvoren je u Velikom prasku pre 13.7 milijardi godina.Teži atomi kao što su ugljenik i kiseonik skovani su u zvezdama pre 7 i 12 milijardi godina.Nakon što su neke od tih zvezda eksplodirale oni su rasuti po svemiru. neke od tih eksplozija bile su toliko moćne da su stvorile elemente teže od gvožđa, koje zvezde nisu u stanju da stvore. Sve ovo znači da su komponente našeg tela zaista drevne, a mi smo neka vrsta svemirske prašine.

 

7. Slepo crevo ipak ima neku ulogu u organizmu
Slepo crevo se tretira kao deo tela koji je odavno izgubio svoju funkciju i koji povremeno može da se inficira i dovede do upale. Međutim, nedavno je otkriveno da je slepo crevo izuzetno korisno bakterijama koje pomažu funkcionisanju digestivnog trakta. One ga koriste kako bi došle do predaha nakon obavljanja svoje dužnosti u digestivnom traktu, a to je takođe i mesto gde se razmnožavaju i dopunjuju svoj broj.

 

8. Ljudski mozak - najsloženiji deo ljudske anatomije

Nervni sistem obezbeduje usaglašavanje organizma sa spoljašnjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine. Nervni impulsi putuju od i do mozga brzinom od 400km/h, a 200 ovakvih impulsa može proći neuronom svake sekunde. Da li ste znali da naš mozak radi na istu količinu energije kao i sijalica od 10 vati, pa čak i kad spavamo. Ljudski mozak može držati 5 puta onoliko informacija koliko i na primer enciklopedija "Britannica". Mozak koristi 20% kiseonika koji ulazi u telo i čini 2% naše telesne mase. 80% mozga čini voda.

 

9. Neverovatna čula našeg tela
Uprkos tome šta su vam nekada govorili i o onome što znate, ubedićemo vas da imate više od pet čula. Stavite vašu ruku nekoliko centimetara od vrelog gvožđa. Nijedno od vaših čula nije u stanju da vam kaže da ćete se opeći, ali ipak ćete sa distance osetiti da je gvožđe vrelo i nećete ga dodirnuti. To je zahvaljujući dodatnom čulu – toplotnim senzorima u koži. Na sličan način možete da detektujete bol ili da primetite da se nalazite naglavačke.
jJoš jedan brz test - zatvorite vaše oči i dodirnite nos. Prilikom ovoga ne koristite veliku petorku čula kako bi ga pronašli već propriocepciju. Ovo je čulo koje detektuje gde se nalaze delovi tela u odnosu jedno na drugo. U pitanju je čulo koje kombinuje znanje vašeg mozga o tome šta rade vaši mišići sa osećajem za veličinu i oblik vašeg tela.

 

10. Mišići i kosti

Mišići i kosti daju okvir i oblik našem telu. Omogućavaju nam da skačemo, trčimo ili ležimo u krevetu. Potrebno je 17 mišića da se nasmejemo i 43 da se namrštimo. Bebe se rađaju sa 300 kostiju, a tokom zrelosti taj broj se smanjuje na 206, zato što se mnoge kosti sastoje iz manjih kostiju. Najači mišić u ljudskom telu je jezik u odnosu na svoju veličinu, a najteža kost u ljudskom telu je vilična kost. Za pravljenje samo jednog koraka, koristimo oko 200 mišića. Zub je jedini deo ljudskog tela koji ne može da se regeneriše (na primer kada ga slomite). Potrebno je dva puta više vremena da se izgubi stečena mišićna masa ukoliko ste redovno vežbali pa prestali, a mnogo manje da se ponovo vratite u kondiciju nakon prestanka fizičke aktivnosti.

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

July 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5

Brojač poseta

Danas71
Juče197
Nedeljno1280
Mesečno4734
Ukupno643062

Currently are 79 guests and no members online