Vodič kroz najčešće bolesti srca

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Srčane bolesti su pored tumora i bolesti disajnih puteva, najmasovnije su ubice čovečanstva. Razvijenije zemlje sveta dokazano "vode" na lestvici broja obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti iako postoji svest brige o zdravlju i pravilna edukacija, a posledice su uglavnom nezdrav način života sa akcentom na neumerenost u jelu i piću, slaboj fizičkoj aktivnosti i visokom nivou stresa.

U ovom delu navodimo 5 najčešćih bolesti srca i saveta kako ih izbeći prirodnim putem i pravilnim načinom života:

 presek-srca dobar

 

1. Infarkt miokarda

Spada u ishemijske bolesti srca – znači do njih dolazi usled nedostatka prokrvljenosti tkiva. Nastaje kao posledica začepljenja koronarne arterije krvnim ugruškom ili odlomljenim delom arterosklerotskog plaka kojim su obloženi krvni sudovi usled nezdravog načina života. Posledica je nedostatak fizičke aktivnosti, povećan unos soli, masti i šećera, prehrane siromašne omega 3 masnim kiselinama i zavisnosti kao što su pušenje i alkoholizam, potom stres usled kojeg dolazi do povišenog krvnog pritiska i oslobađanja negativnih hemijskih materija kao i holesterola.

Fizička aktivnost smanjuje upalne procese u orgaizmu, pored ostalih mišića jača i srčani mišić, reguliše i smanjuje krvni pritisak i jača celokupni organizam.

Povećan unos soli povećava krvni pritisak, uzrokuje nakupljanje viška tečnosti u tkivima i sužava krvne sudove pa predstavlja opasnost od začepljenja i infarkta.

Šećer se može pretvoriti i skladištiti u obliku masti, a mast se taloži na zidovima krvnih sudova i čini ih sve užijim i neprohodnijim.

Zavisnosti cigareta koji osim nikotina ima i još preko 4000 štetnih, otrovnih materija, a konzumacijom se unose i  otrovne materije koje truju i ubijaju ćelije organizma, a pored toga i povećavaju krvni pritisak. Zavisnost od alkohola je poremećaj centralnog nervnog sistema, koji karakterišu poremećaji moždanih struktura, neurotransmitera i ponašanja, koji su prouzrokovani alkoholom. Alkohol je toksičan za većinu organa, a nivo konzumacije alkohola je usko povezan sa dugotrajnim rizikom povećanog morbiditeta i mortaliteta. Alkohol uzrokuje više od 60  tipova bolesti i povreda.

 

Rešenje

Jednostavno morate prestati pušiti zbog vašeg opšteg dobra, a konzumiranje alkohola ograničite na čašicu dnevno i to mogućstvu najviše crnog vina. Izbegavajte belo brašno i proizvode od belog brašna, brzu hranu i pržene proizvode. Ukoliko ste u mogućnosti povećajte unos plave masne ribe, bogate omega - 3 masnim kiselinama i maslinovog ulja, izbacite šećer iz upotrebe, a zamenite ga minimalnim količinama ječmenog slada ili meda, uključite bilo koju fizičku aktivnost 2 do 3 puta nedeljno u svakodnevni život, naročito aerobne, kardio vežbe, tipa brzog hodanja ili trčanja. Redovnom fizičkom aktivnošću najbolje ćete redukovati stres uz neke od samo vama svojstvenim metodama opuštanja - poput masaže, aromaterapije, bavljenje omiljenim hobijima, boravljenju na svežem vazduhu i smanjenju radnih sati nedeljno ukoliko je to uopšte moguće. Ali znajte da postepeno smanjenje bilo koje od ovih navedenih činioca koji loše utiču na organizam doneće mnoge prednosti.

 

2. Šum na srcu

- Abnormalnosti i oštećenja srčanih zalistaka uzrokuju pojavu šumova na srcu. Šum na srcu relativno je česta pojava kod dece. Odavno je poznato da oko 30-70 % zdrave dece u nekom periodu svog odrastanja ima šum na srcu. Srčani šumovi su čujne vibracije koje se stvaraju turbulentnim protokom krvi a čuju se auskulatorno u predelu srca.

Šumove možemo podeliti na:

1. Organske šumove

- urođene srčane mane koje su uslovljene organskim promenama na nekim delovima srca. Vrlo su intenzivni ali su ređe zastupljeni, od 3-5%;

2. Akcidentalni šumovi

- Ovi šumovi čuju se u predsrčanom predelu, a da pri tome ne postoje bilo kakve organske promene na delovima srca. Blagog su intenziteta i zastupljeni su sa 30-70% kod zdrave dece;

3. Funkcionalni šumovi

- Javljaju se kod ne srčanih oboljenja, kao što su povišena temperatura, anemija i neka endokrina oboljenja;

 

Rešenje

Šum se otkriva na preventivnom pregledu (sistematskom, sportskom) i u toku bolesti. Tada se dete upućuje dečjem kardiologu sa odgovrajućim laboratorijskim analizama. Deca sa akcidentalnim šumom su najveća dijagnotička poteškoća jer su EKG (elektrokardiogram) i RTG (rengen) srca normalni. Često i nakon svih pregleda nije moguće isključiti organske promene na srcu, tako da je ovu decu potrebno godinama podvrgavati kardiološkim ispitivanjima.

 

3. Angina pektoris

- Predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca. Nastaje usled sužavanja ili začepljenja koronarnih arterija uzrokovanih arterosklerozom, a može nastati i usled anemije zbog nedostatka kiseonika, aortalne stenoze, artritisa, poremećaja srčanog ritma i sl. Karakteriše je blagi neugodni osećaj unutar grudi do oštrog, jakog i nepodnošljivog bola. Pojavljuje se uglavnom prilikom većih napora, dok učestalost može da varira, povećava se ili smanjuje.

U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrti. Procenjuje se da je jedna trećina svih smrtnih ishoda uzrokovana ishemijskim procesom. Bolest češće pogađa muškarce u dobi između 45 i 55 godina. Žene su u premenopauzalnom dobu relativno pošteđene ishemijske bolesti srca.

Anginu pektoris možemo podeliti na:

1. Stabilnu - javlja se u toku ili nakon fizičkog ili psihičkog napora. bol može biti provociran prijatnim ili neprijatnim uzbuđenjem, seksualnim činom, izlaskom na hladan vazduh, hranom. On ima tipičnu lokalizaciju, karakter, intenzitet i prateće simptome. Najčešća lokalizacija je iza grudne kosti, bol se ispoljava u vidu stezanja, pritiska, paljenja, žarenja. Bol se širi prema vratu i vilici, remenima i levoj ruci, a ponekada zahvata čak i deo leđa i stomaka. Intenzitet može biti različit, ali se najčešće pojačava i traje obično od 1-10 minuta. Osim modifikacija načina života, koriste se i lekovi, a kompleksno lečenje podrazumeva energično otklanjanje faktora rizika primenom raznih tehnika;

2. Nestabilna - odlikuje se pojavom simptoma u neočekivanim situacijama i mirovanju. Može imati nekoliko formi: novonastala angina pektoris, angina pektoris koja se javlja i u mirovanju i u naporu, pogoršana stabilna angina pektoris, postinfarktna angina pektoris i varijantna angina pektoris. Bol karakterističan za nestabilnu formu, ima istu lokalizaciju i karakter kao i kod stabilne, ali mu je intenzitet jači i duže traje (do 30 min). Bol prati hladno preznojavanje, malaksalost i osećaj bliske smrti. Javlja se i lupanje srca, muka, povraćanje, nesvestica. Karakteristično je da se bolovi javljaju pri malom naporu ili pri mirovanju, a po nekada se javljaju i u toku noću. Prognoza ove forme je neizvesna, zato je neophodna hospitalizacija, jer lako može da se razvije infarkt miokarda. Kao i kod stabilnog oblika angine pektoris  neophodno je radikalno otklanjanje faktora rizika, modifikacija načina života i primena lekova.

 

Rešenje

Prevencija ove bolesti povezana je sa zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću a u krajnjem slučaju i korišćenjem lekova. Sprečavanje nastanka anemije konzumiranjem namirnica bogatim gvožđem, kontrola dijabetesa, kontrolisanje masnoće u krvi i njeno regulisanje putem ishrane prirodnih namirnica i biljnih masnoća. Veliki značaj ima prevencija daljih napada kao i operaciono lečenje kod već postojećih stanja.

 

4. Aritmije

Nastaju zbog neadekvatnog provođenja impulsa srca. Ovi električni impulsi nastali u srcu omogućuju rad srca u vidu grčenja (sistole) ili opuštanja srca (dijastole) 60-80 puta u minuti. Ubrzani srčani rad preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija i najčešće je posledica vansrčanih činioca: fizičkog napora, psihičke napetosti, povišene telesne temperature, povećane aktivnosti štitaste žlezde, preteranog unosa kofeina, alkohola, nikotina. Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, žutice, starenja i dejstva nekih lekova.

Uzroci koji dovode do srčanih aritmija mogu se podeliti u tri grupe: bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji. Aritmija može biti tahikardija kada je rad srca ubrzan ili bradikardija, kada je rad srca usporen, a najčešće se događa tokom sna.

Bolesti drugih organa su: bolesti pluća, bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti endokrinih žlezda  (najčešće štitaste žlezde) i bolesti gastrointestinalnog trakta. Opšti poremećaji su različite infekcije i toksična stanja, gubitak minerala ili tečnosti iz organizma, efekti nekih lekova, naročito digitalisa, diuretika i nekih lekova za lečenje srčanih aritmija.

Aritmije mogu da smanje efikasnost srčanog rada i do 30% a odnose se na aritmije sa ubrzanim srčanim radom. Drugo, mogu da budu uzrok iznenadne srčane smrti u slučaju pojava treperenja komora (fibrilacija komora).

 

Rešenje

Dijagnoza srčanih aritmija se postavlja na osnovu kliničkog pregleda bolesnika, EKG-a, ehokardiograma, 24-časovnog posmatranja EKG-a, testova opterećenja i eventualno elektrofiziološkog ispitivanja srca i koronarografije.

Zaštita od ponovljenih napada aritmija postiže se lečenjem koronarne bolesti srca, pre svega uklanjanjem ishemije srčanog mišića produvavanjem koronarnih arterija ili hirurškom revaskuarizacijom srčanog mišića. Od lekova se primenjuju betablokatori, Amiodaron kao i ugradnja automatskog defibrilatora.

 

5. Prirodne srčane anomalije

Predstavljaju naziv za skup poremećaja na srcu koji su prisutni od rođenja. Najčešće se otklanjaju hiruškim putem, ali ukoliko su manje i nalaze se na desnoj komori srca gde su i sudovi manji, moguće je i živeti sa njima. Na njih se ne može uticati pravilnim i zdravim načinom života, niti se mogu izlečiti u potpunosti uzimanjem lekova. Najčešće nastaju u prvom tromesečju trudnoće, ukoliko majka koja nosi dete ima neku infekciju koja time utiče i na plod, a mogu nastati i mnogo kasnije.

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

July 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5

Brojač poseta

Danas162
Juče198
Nedeljno1583
Mesečno3433
Ukupno641761

Currently are 53 guests and no members online