Problemi sa vidom - očne bolesti

Problemi sa vidom - očne bolesti - 4.3 out of 5 based on 3 votes
User Rating:  / 3
PoorBest 

 

Problemi sa vidom i očima, danas su mnogo učestaliji nego ranije. Dugo sedenje ispred TV ili ekrana računara učinilo je svoje. Iako mnoge od ovih problema možemo rešiti na jednostavan način, puno je i onih koji zahtevaju pažnju i redovan pregled ali se najčešće javljaju kod starijih osoba. U ovom tekstu želimo da opišemo i naglasimo najčešće probleme koji se javljaju sa očima i kako sa njima postupati.

U toku starenja uobičajno je da se i kod osoba koje nemaju nikakvih problema sa vidom, pojave određene promene. Starije osobe mogu primetiti:

  • očima treba više vremena da se fokusiraju na predmete ili se teško prilagođavaju pri nagloj promeni osvetljenja;
  • problemi prilagođavanja očiju na osvetljenje, mogu ugroziti sposobnost za vožnju, posebno u toku noći i za vreme padavina;
  • mogu se pojaviti problemi razlikovanja slike od pozadine ukoliko su promene u tonovima male, a ova promena se naziva gubitak kontrasnog senzibiliteta.

Interesantno, istraživanja su pokazala da su štapićaste ćelije oka odgovorne za gore pomenute funkcije vida podložnije propadanju od kupastih ćelija koje su zadužene za  oštrinu vida i kolorni vid.

I pored svega toga, ukoliko sami primetite da novine držite mnogo dalje ili bliže nego što ste navikli, da žmirkate ili se napinjete nešto da pročitate, da su vam slike mutne, bez obzira da li ste mladi ili stariji možda je vreme da pregledate svoje oči i vid.

Pojedine promene mogu biti ozbiljnije od drugih, ali postoje stvari koje možete preduzeti kako bi zaštitili svoj vid. Ključ uspeha leži u čestim pregledima očiju ili ukoliko primetite pojedine ozbiljnije promene koje ranije niste imali.

 

slider-21

 

Kako da zaštitite svoj vid

Proverite kada ste poslednji put otišli na pregled i da li redovno proveravate svoj vid kod stručnog oftamologa ili optometriste. Optometrija je zanimanje relativno novo kod nas. Optometristi su stručnjaci školovani kako bi izvršili pregled vida, otkrili razne abnormalnosti vida, prepoznali moguće bolesti koje zahvataju oko ili vizualni sistem čoveka. Obraćanje ovakvom stručnjaku svakako može biti dobro i nadasve korisno.

Osobe iznad 65 godina starosti trebali bi da imaju redovne godišnje preglede očiju. Tokom ovakvih pregleda uglavnom je potrebno da vam stručna osoba stavi kapi u oči za širenje zenica, kako bi proverila određene abnormalnosti, simptome ili promene. Ukoliko nosite naočare, svakako bi stručna osoba trebalo da proveri da li su odgovarajuće i kakav je vaš vid trenutno.

Vrlo je važno da kod svog lekara proveravate bolesti kao što su dijabetes i visok krvni pritisak. Ove bolesti ukoliko se ne prate, mogle bi da izazovu probleme sa očima.

Odmah bi trebali da odete na pregled očiju ukoliko:

  • odjednom ne možete da vidite ili vam sve izgleda mutno;
  • vidite povremeni bljesak u očima;
  • imate bolove u očima;
  • dvostruko vidite;
  • imate crvenilo il oticanje očnog kapka.

Veoma je važno da svoje oči zaštitite od sunčevih zraka i nosite naočare koje blokiraju UV zrake, kao i šešir sa većim obodom kao dodatnu zaštitu.

 

Uobičajni, ugllavnom lakši problemi sa očima

Probleme koje navodimo u nastavku teksta, mogu se lako izlečiti, ali ponekad mogu biti uzroci nastanka mnogo ozbiljnijih problema pa treba obratiti pažnju:

 

1. Staračka dalekovidost ili prezbiopija

- Staračka dalekovidnost ili presbiopija nastaje zbog toga što oko nakon određenog doba izgubi mogućnost zaoštravanja na bliske predmete. Česti simptomi su umor očiju ili glavobolja pri radu na blizinu. Prezbiopija je povezana sa starenjem i u određenoj dobi naočare postaju neizbežne. Fleksibilnost očne leće se počinje smanjivati još u mladosti. Doba u kome primetimo staračku dalekovidost varira, ali obično se to dogodi oko 40. godine života. Približno se može reći, da potrebna korekcija na blizinu u 45. godini života iznosi od 0.5 do 1 dioptrije, u 50. godini života od 1.5 do 2 dioptrije, a sa svakih idućih 5 godina života se povećava za 0.5 dioptrije. Korekcija staračke dalekovidnosti mora biti individualna. Pri izradi naočara potrebno je posebnu pažnju posvetiti udaljenosti, na kojoj čovek obično čita ili radi, jer u nekim zanimanjima je oštar i jasan vid od najveće važnosti.

 

2. Crne tačkice ili "leteće mušice" u očima

- Tačkice koje lete pred očima, a zovu ih „letećim mušicama“, predstavljaju problem koji ljudi često potcenjuju. Kada se pojave, dobro bi bilo konsultovati lekara specijalistu, pošto u 85 odsto slučajeva te „neidentifikovane leteće objekte“, koji kao senke prate svaki pokret oka, izaziva propadanje staklastog tela.

Sa godinama, pre svega kod kratkovidih osoba, dolazi do slabljenja strukture staklastog tela, u kojoj učestvuje i delikatna ravnoteža molekula koji sačinjavaju želatinastu masu. Ono više nije homogeno, molekuli se cepaju i oslobađaju vodu, formirajući gromuljice kolagena u obliku snopova ili mreže. U nekim slučajevima dolazi do „pucanja“ zadnjeg dela očne jabučice. Izmenjena struktura tečnosti u unutrašnjosti očne jabučice dovodi do ove promene i može prouzrokovati rastezanje mrežnjače.

Ovaj poremećaj sreće se kod svake desete osobe mlađe od 40 godina, ali od njega pati čak 60 odsto ljudi starijih od 70 godina. Kada se to dogodi, vide se svetleće iskrice koje lete ispred oka. Pacijent ima osećaj da vidi senke. Može se dogoditi i da se staklasto telo odvoji od mrežnjače u blizini optičkog nerva, a da delovi tkiva ostanu zakačeni, zauzimajući centralno vidno polje.

Čim se pojave prvi simptomi, treba otići kod očnog lekara. U nekim, mada retkim slučajevima, crne tačkice mogu postati jedna velika mrlja koja uveliko slabi vid i otežava normalan život. Da bi se otklonio ovaj problem, potrebna je hirurška intervencija, pri kojoj se neinvazivnom metodom odstranjuje staklasto telo.  Ponekad, moguće komplikacije ove intervencije veće su nego što su njene prednosti. Zbog toga treba biti vrlo pažljiv u određivanju hirurškog zahvata. Međutim, pojava tačkica ili "letećih mušica" u vidnom polju ne predstavlja ozbiljan simptom i prisutan je kod velikog broja osoba. Kad se prvi put jave može se uraditi pregled očnog dna kako bi pacijent bio siguran da nema nikakvog razloga za brigu.

 

3. Suzne oči ili epihora

- Predstavljaju uporno ili preterаno suzenje očiju. Ovo je pre simptom ili stanje nego bolest koje se karakteriše prelivanjem suza niz lice. Suzne oči mogu nastati zbog prevelike proizvodnje suza, upаle očiju ili neаdekvаtne drenаže normаlne količine suza. Najčešći uzrok je neadekvatna drenaža suznog filma oka usled začepljenog odvodnog suznog kanala koji se izliva u nosnu šupljinu.

Epiphorа se može rаzviti u bilo kom uzrаstu. Najčešće se javlja kod bebа stаrosti do 12 meseci i kod odrаslih stаrijih od 60 godinа. Simptomi se mogu javiti sаmo u jednom ili u obа okа. U većini slučаjevа epiphorа ili suzne oči se mogu efikаsno lečiti.

Stanja koja dovode do prekomerne proizvodnje suza:

  • Neke hemikаlije, pа čаk i luk;
  • Infektivni konjunktivitis;
  • Alergijski konjuktivitis;
  • Povrede okа, kаo što su ogrebotine na rožnjači ili neko strano telo u oku (pesak, trunje);
  • Trihijaza- rаst trepаvice ka unutrašnjosti oka izaziva stalnu iritaciju;
  • Ektropion – donji kаpak se okreće kа spoljа i oko ne može da se potpuno zatvori.

Najvažnije je razlikovati akutnu epiphoru, hroničnu i normalno suzenje oka. Hronična epifora je stanje koje je uzrokovano nekim dugotrajnim i konstantnim poremećajem, dok je akutna epiphora rezultat nekog trenutnog stanja, kao što je strano telo u oku ili neki faktori sredine kao što su polen, vetar, zatim emocionalni stres ili neispavanost. Hronična epiphora skoro uvek zahteva tretman i mnogo je kompleksnije lečenje u odnosu na akutnu koja uglavnom prolazi spontano.

Kod odojčаdi, nаjčešći uzrok stаlnih suznih očiju su blokirane ili nepotpuno otvorene suznice. Suze mogu isušiti i pojаvljuju se okorele u uglovima očiju. U roku od sаmo nekoliko meseci, većinа blokirаnih suznih kаnаlа kod bebа se sami otvore i odblokiraju i nije potrebna nikakva lekarska intervencija. Kod dece, javljaju se pojavom nekih alergija ili virusnih infekcija.

Odrаsli ponekаd imаju blokirаne suznice. Češće su mišići koji drže unutrаšnji deo kаpkа rаvnog protiv očne jаbučice opustiti, što u nekim slučаjevimа, uzrokuje površinu okа dа se osuši, što je rezultirаlo u hroničnoj iritаcije i suzne oči.

Opcije lečenja zаvise od težine epiphorа i njenih uzrokа. U lаkšim slučаjevimа lekаr može preporučiti sаmo praćenje stanja.

Tretmаn zа iritаciju – аko je suzenje očiju izаzvаno virusnim konjuktivitisom lekаr može dа prepiše mirovanje nedelju dаnа do smirivanja konjuktivitisa i da problem reši bez аntibiotikа.

Kаdа аlergijski konjunktivitis je uzrok pаcijent može biti propisаnа je аntihistаminik, koji je efikаsаn u lečenju upаle izazvane alergenima. Smirivanjem simptoma konjuktivitisa rešava se i iritacija samim tim i prekomerno suzenje oka.

Ukoliko je uzrok iritacije urаstuća trepаvicа ili neko strаno telo u oku, oftalmolog će na pregledu ukloniti.

Ako pаcijent imа ektropiju, kаpak okrenut kа spoljа, jedino rešenje je operacija kapka i samim tim se omogućava normalno zatvaranje oka.

Blokirаni suzni kаnаli – može biti neophodna hirurška intervencija kojom se pravi novi kаnаl iz suzne kese u unutrаšnjost nosа. Ovo omogućаvа suzama dа zаobiđu blokirаni deo suznog kаnаlа i normalno otiču iz oka.

Ako su drenаžni kаnаli u unutrаšnjosti okа (cаnаliculi) suženi, аli ne u potpunosti blokirаni, lekаr može koristiti sondu dа ih proširi. Kаdа se cаnаliculi potpuno blokirаni neophodna je hirurška intervencija.

Epiphorа kod bebа – u većini slučаjevа stаnje se rešаvа sаmа u roku od nekoliko nedeljа koliko je neophodno da se suzni kanali formiraju. Ponekаd lepljivа tečnost može da se formirа oko okа bebe. U tаkvim slučаjevimа, samo parčetom gaze kojа je nаtopljenа fiziološkim rastvorom može dа se koristi zа čišćenje oka bebe.

 

4. Blefaritis ili upala očnih kapaka

- Blefaritis je upala ivica kapaka koja se javlja relativno često. Nekada je povezana sa nekim bakterijskim infekcijama, suvim okom ili nekim nedostacima kože u celini. Blefaritis se može javiti u dva osnovna oblika i to:

1. Prednji blefaritis - kada se upala javlja na spoljnjoj ivici kapka gde se nalaze trepavice

- Zadnji blefaritis koji je vezan za disfunkciju (nepravilno lučenje) Meibom-ovih žlezda koje luče masni sekret koji «podmazuje oko» a čiji se izvodni kanalići nalaze na unutrašnjoj ivici kapaka.

Vrlo često se kod istog pacijenta vide oba oblika bolesti ali sa predominacijom nekog od njih. Dijagnoza blefaritisa je jako česta u oftalmološkoj ambulanti ali je lečenje obično dugotrajno.

Ivice kapaka su zadebljale, crvene sa brojnim ljuspicama oko korena trepavica a ponekad i prisutnim ranicama na ivici kapaka. Oči su umorne, iritirane, često crvena sa stalnim osećajem stranog tela u očima. Ovi pacijenti obično imaju osetljivost na svetlo i zadimljenu atmosferu. Ukoliko se radi o predominantno zadnjem blefaritisu usled nepravilnog lučenja Meibom-ovih lojnih žlezda koje  luče masnu komponentu suza, dolazi do poremećaja suznog filma oka I pojave suvog oka. Vrlo često kod ovih pacijenata dolazi do upale pojedinih žlezda što dovodi do nastanka “čmička” na oku.

Blefaritis nije teško oboljenje koje ugrožava oko ali je jako dosadno, dugotrajno I neprijatni su simptomi bolesti. Mnogi pacijenti se I ne leče, pogotovu oni sa blažim simptomima. Kod malog broja pacijenata može doći do težeg oštećenja kapaka kada je lečenje neophodno da bi se sprečilo teže oštećenje kapaka.

Lečenje podrazumeva:

  •  uzimanje brisa ivice kapaka da bi se videlo da li postoji infekcija koju treba lečiti (antibiotske kapi);
  • nekada je potrebno uzimati antibiotske tablete;
  • uspostavljanje normalne funkcije Meibom-ovih žlezda pomoću istiskivanja njihovih izvodnih otvora I sprovođenjem “ higijene”- čišćenja kapaka;
  • ukapavanjem veštačkih suza ukoliko su prisutni znaci “suvog oka”;

Lečenje će dovesti do smanjivanja simptoma I pacijenti će se osećati mnogo komfornije.

 

Bolesti i teži poremećaji kod očiju

U nastavku želimo da navedemo ozbiljnija stanja na koja treba obratiti posebnu pažnju, jer mogu dovesti do gubitka vida pa čak i slepila. Mogu imati male (rane) simptome ili čak nikakve simptome. Redovno očni pregledi su vaša najbolja zaštita.

 

1. Katarakta

Katarakta je vodeći uzrok slepila u svetu. Procenjuje se da je 1998. godine katarakta bila uzrok slepila 20 miliona ljudi širom sveta. Potrebu za operacijom katarakte ima 30 miliona ljudi godišnje, ali samo ih 10 miliona operiše. 

Katarakta predstavlja zamućenje očnog sočiva. To je oblačnost u kristalnom sočivu uočljiva čak i golim okom. Po rođenju svaka beba ima potpuno providno sočivo, ali vremenom, iz različitih razloga, sočivo počinje postepeno da gubi providnost i samim tim dolazi do pogoršanja vida. Ona može da bude relativno blaga i da izaziva ograničeno oštećenje vida, ili može biti značajna ili ekstremna i da blokira prolaz svetlosti do retine i da izaziva značajan poremećaj vida.

Postoji široki spektar uzroka:

  • Starenje, najčešće se javlja kod starijih osoba, posle 55. godine života, kada govorimo o staračkoj katarakti. Ona čini 90% svih katarakti. Smatra se da nastaje kao posledica poremećaja u metabolizmu sočiva koje uzrokuje smanjenje njegove providnosti, a samim tim i slabljenje vida. Staračke katarakte su progresivne i ako se ne leči dovode do strašnog gubitka vida i invaliditeta;
  • Kod dece ona može da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom trudnoće. To je urođena katarakta;
  • Dugoročno izlaganje ultraljubičastom zračenju, ovome su skloni pacijenti koji provode mnogo vremena na otvorenom, posebno u sunčanim klimatskim uslovima i bez upotrebe zaštitnih UV naočara. Zanimanja koja dozvoljavaju izlaganje bilo kojoj vrsti zračenja, uključujući UV ili mikrotalasno zračenje;
  • Sekundarni efekti određenih bolesti kao što su dijabetes tj. šećerna bolest;
  • Traume i povrede oka;
  • Dugotrajna upotreba nekih lekova kao što su kortikosteroidi za astmu ili artritis i anti-psihotičkih lekova za šizofreniju i bipolnolni poremećaj mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte;
  • Bez očiglednog razloga.

Najvažniji simptomi su:

  • Smanjena oštrina vida, zamagljen i nejasan vid;
  • Rasipanje svetla i blago bleštanje svega oko bolesnika;
  • Vid koji prikazuje izbledele boje, žućkasta prebojenost;
  • Duple slike;
  • Poteškoće sa vidom prilikom noćne vožnje;
  • Osetljivost na naočare ili sočiva, često menjanje istih.

Jedini način lečenja jeste operacija. Operacija katarakte ili fakoemulzifikacija podrazumeva odstranjivanje zamućenog sočiva pomoću ultrazvuka i ugradnju veštačkog sočiva na njegovo mesto. Ne postoje kapi ili drugi lekovi koji mogu da izleče i uklone kataraktu.

 

2. Bolesti i problemi rožnjače

- Rožnjača se nalazi nasred oka, ispred zenice. Njena providnost uslovljena je specijalnom građom. Providna, zdrava rožnjača omogućuje dobar.vid, jer propušta i prelama svetlosne zrake u dubinu oka do čulnih ćelija organa vida, koje su smeštene na očnom dnu, na mrežnjači. Većina oboljenja rožnjače ostavlja za sobom trag u vidu zamućenja. Providnost smanjuju i krvni sudovi koji prodiru u bolesnu rožnjaču.

Dovoljno je da centar rožnjače bude zamućen u prečniku od svega 2 do 3 mm pa da oštrina vida bude toliko smanjena da oko ne može više da služi svojoj nameni. Ova su zamućenja sivkastobele boje, ponekad prožeta krvnim sudovima. U modernoj medicini postoji uspešan način lečenja ovih zamućenja rožnjače operativnim putem, zamenjivanjem bolesne, sivkastobele neprovidne rožnjače zdravom rožnja čom uzetom, najčešće, sa leša.

Gnojni čir rožnjače

- Javlja se najčešće kod našeg seoskog stanovništva u sezoni kosidbe, posle povrede klasom. Oko zacrveni, suzi i boli. Nelečeno, ovo oboljenje često vodi gubitku oka. Blagovremeno lečeno oko se sačuva sa manje-više dobrim vidom.

Duboko zapaljenje rožnjače

- Javlja se kod raznih oboljenja, ali je najčešće kod urođenog sifilisa. Javlja se u detinjstvu ili u mladićko doba. Obično_oboli prvo jedno a zatim i drugo oko. Takva deca imaju i druge znake urođenog sifilisa (nagluvost i dr.). Očni kapci su grčevito stisnuti, oči ne podnose svetlost, suze, crvene su, a rožnjače su zamućene. Bolest, uprkos lečenju, traje obično oko šest nedelja. Ostavlja za sobom znatna zamućenja na rožnjači. Da bi se ovo teško oboljenje predupredilo, sifilis treba lečiti na vreme, naročito kod trudnih žena, kod kojih se bolest krvnim putem prenosi na plod.

Povrede rožnjače

- Naročito površinske, vrlo su česte u industriji, pogotovo u metalurgiji i obradi kamena. Ove povrede ostavljaju trag u rožnjači u vidu neprovidnih ožiljaka. Rožnjače kamenorezaca su tako išarane ožiljcima da se na osnovu njihovog pregleda može pogoditi zanimanje radnika. Mogu se preduprediti nošenjem zaštitnih naočara. Vađenje stranih tela sa rožnjače treba da vrši stručno lice.

 

3. Glaukom

- Stanje koje uzrokuje oštećenje optičkog nerva oka i pogoršava se tokom vremena. Često se povezuje sa gomilanjem pritiska unutar oka. Glaukom ima tendenciju da bude nasledan.

Povećan intraokularni pritisak može oštetiti očni živac koji prenosi slike do mozga. Ako se oštećenje optičkog nerva zbog očnog pritiska nastavlja, glaukom će izazvati trajni gubitak vida. Bez lečenja, glaukom može da izazove potpuno slepilo u roku od nekoliko godina.

Ako ste stariji od 40 godina i ako imate porodičnu istoriju glaukoma, trebalo bi da imate kompletan pregled oka kod oftalmologa na svakih godinu do dve godine. U slučaju da imate zdravstvene probleme kao što su dijabetes ili porodična istorija glaukoma, ili imate rizik za pojavu drugih bolesti oka, posete oftalmologu ćete morati obavljati češće.

Glaukom se najčešće javlja kada se pritisak u oku povećava. To se može desiti kada očne tečnosti ne cirkulišu normalno u prednjem delu oka. Očne tečnosti, koje se nazivaju vodeni humor, u normalnom slučaju teku iz oka kroz mrežu u vidu kanala. Ako ovi kanali postanu blokirani, tečnost se nagomilava, uzrokujući glaukom. Neposredan povod ove blokade je nepoznat, ali lekari znaju da glaukom može da se nasledi, što znači da se prenosi sa roditelja na decu.

Uobičajni uzroci glaukoma uključuju mehaničke ili hemijske povrede oka, tešku očnu infekciju, začepljenje krvnih sudova u oku, zapaljenska stanja oka i ponekad neka izvršena operacija oka. Glaukom se najčešće javlja na oba oka, ali to može da podrazumeva u različitim merama.

Postoje dve osnovne vrste glaukoma:

  1. Glaukom otvorenog ugla, takođe se zove i širokougaoni glaukom, i predstavlja najčešći tip glaukoma. Strukture oka se normalno pojavljuju, ali tečnosti u oku ne teku pravilno kroz odliv oka. Ovaj tip glaukoma je primarni ili hronični oblik.
  2. Glaukom zatvorenog ugla predstavlja manje uobičajan tip. Takođe se i naziva i akutni glaukom. On može da izazove naglo nagomilavanje pritiska u oku. Odvodnjavanje može biti loše, jer ugao između dužice i rožnjače je suviše uzak.

Prvi znak glaukoma je čest gubitak perifernog vida, koji može proći nezapaženo do kasno u bolesti. Rano otkrivanje glaukoma je jedan od razloga što treba imati kompletan očni pregled kod specijaliste svakih jednu do dve godine. Povremeno, intraokularni pritisak može dovesti do teških nivoa. U ovim slučajevima može se javiti iznenadni bol u očima, glavobolja, zamagljen vid ili izgled oreola oko pri vidu u uslovima prisustva svetlosti.

Ako imate bilo koji od sledećih simptoma, odmah potražite medicinsku negu:

  • Vid sa oreolama oko svetla;
  • Gubitak vida;
  • Crvenilo na oku;
  • Oči koje izgleda maglovito (naročito kod strarih žena);
  • Mučnina ili povraćanje;
  • Bol u oku;
  • Sužavanje vida.

Lečenje glaukoma može obuhvatiti recept za kapi za oči, lasersku operaciju ili mikrohirurgiju.

 

4. Senilna degeneracija makule

- Senilna degeneracija makule je bolest makule - malog dela mrežnjače u pozadini oka. Uz pomoć makule možemo da vidimo sitne detalje jasno i da radimo stvari poput čitanja i upravljanja vozilom. Kada makula ne funkcioniše pravilno, naš centralni vid može biti zamagljen, iskrivljen ili samo tamna mrlja. Degeneracija makule utiče na našu sposobnost da vidimo na blizinu i daljinu, i može da neke aktivnosti-kao što je stavljanje konca u iglu- učini teškim ili nemogućim.

Senilna degeneracija makule je najćešći uzrok teškog gubitka vida kod ljudi starijih od 50 godina.

Iako degeneracija makule smanjuje vidnu sposobnost u centralnom delu mrežnjače, ona obično ne utiče na periferni vid. Na primer, možete da vidite konture (crte) na satu ali ne možete da vidite koliko je sati. Sama degeneracija makule obično ne izaziva potpuno slepilo. Čak i u slučajevima uznapredovalog stadijuma bolesti, ljudi mogu da se služe vidom i da se brinu sami o sebi. U nekim slučajevima degeneracija makule ne mora u velikoj meri da ošteti Vaš vid. U ostalim slučajevima, medjutim, gubitak vida može biti brz i bolan.

Kod većine ljudi degeneracija makule se javlja kao prirodan proces starenja. Postoje različiti oblici oboljenja makule, ali najćešči oblik je senilna degeneracija makule (SDM).

Naša tela su u stalnom kontaktu sa kiseonikom iz naše sredine. Vremenom, kao rezultat tog kontakta, naša tela proizvode molekule koji se nazivaju slobodni radikali. Ovi slobodni radikali napadaju naše ćelije, i nekad ih oštećuju. Ovakav proces se zove oksidativni stres, i smatra se da igra glavnu ulogu u nastanku senilne makularne degeneracije. Veliki broj ljudi ima genetske promene koje povećavaju njihovu sklonost ka ovom oštećenju.

Osnovni rizici za senilnu degeneraciju makule su:

  • Starost preko 50 godina;
  • Senilna makularna degeneracija u porodičnoj istoriji;
  • Pušenje;
  • Loša cirkulacija.

Još jedan faktor rizika za nastanak senilne degeneracije makule može da bude i povišena vrednost holesterola.

Većina ljudi koja pati od senilne makularne degeneracije ima naslage ispod mrežnjače koje se zovu druze. Druze same obično ne izazivaju gubitak vida, ali kako se povećavaju i postaju brojnije, postoji pojačan rizik od nastanka uznapredovale senilne makularne degeneracije.

Dva najčešća oblika senilne makularne degeneracije su suva i vlažna (neovaskularna).

Suva degeneracija makule

90% ljudi koji pate od senilne degeneracije makule ima suvi oblik. Ovakvo stanje je izazvano oštećenjem (oksidativnim stresom) i rezultira istanjenjem tkiva makule. Gubitak vida je obično postepen.

Vlažna degeneracija makule

10% ljudi koji pate od senilne degeneracije makule ima vlažni oblik. Kod većine ovih ljudi dolazi do znatnog gubitka vida. Vlažna degeneracija makule se javlja kada se formiraju patološki krvni sudovi ispod mrežnjače.

Početni simptomi se manifestuju tako što:

  • slova postanu zamućena;
  • primetite tamne ili prazne mrlje u centralnom delu vidnog polja;
  • prave linije izgledaju iskrivljeno.

Unos antioksidanata, vitamina i cinka može da smanji napredovanje senilne degeneracije makule kod nekih ljudi. Detaljna naučna studija otkrila je da su ljudi koji su bili izloženi riziku za nastanak uznapredovalog stadijuma senilne degeneracije makule smanjili taj rizik za oko 25% kada su se lečili velikim dozama:

  • Vitamina C (500mg);
  • Vitamina E (400iu);
  • Beta karotena (15mg);
  • Cinka (80mg) i
  • Bakra (2mg).

Druga detaljna studija koja se ticala žena, pokazala je da je došlo do usporavanja procesa usled uzimanja folne kiseline i vitamina B6 i B12. Treća studija je ukazala pozitivan efekat uzimanja luteina i ribljeg ulja (omega-3). Veoma je važno shvatiti da vitaminski suplementi ne predstavljaju lek za senilnu makularnu degeneraciju, niti će Vam povratiti vid koji ste izgubili zbog bolesti.

 

5. Dijabetesna retiopatija

- Organizam osoba koje boluju od šećerne bolesti (dijabetesa) ne može adekvatno da koristi I skladišti šećer (glukozu). Rezultat toga je povišen nivo šećera u krvi. Kad šećer u krvi postane previsok može da dovede do oštećenja strukura oka, pre svega krvnih sudova mrežnjače. Ova oštećenja dovode do nastanka dijabetesne retinopatije.  Što neko duže boluje od šećerne bolesti veća je verovatnoća da dođe do nastanka dijabetesne retinopatije.

Bitno je naglasiti da promene na mrežnjači mogu da postoje I više godina pre nego što dođe do pojave simptoma. Zbog toga I činjenice da  ljudi koji boluju od šećerne bolesti imaju 25 puta veći rizik da izgube vid od onih koji ne boluju od šećerne bolesti jako je bitan redovan godišnji pregled očnog dna kod pacijenata sa postavljenom dijagnozom šećerne bolesti. Na taj način sve promene mogu da se otkriju na vreme I dok su još u začetku.

Dijagnoza dijabetesne retinopatije se postavlja pregledom očnog dna I krvnih sudova mrežnjače koji se radi po širenju zenica.

Kod postojanja promena u žutoj mrlji (makuli) I postojanja edema makule može se uraditi OCT snimanje kako bi se preciznije utvrdilo stanje žute mrlje I pratio efekat terapije.

Ukoliko se sumnja na postojanje abnormalnih krvnih sudova mrežnjače I proliferativnog oblika dijabetesne retinopatije može se uraditi fluorosceinska angiografija. To je kontrastno snimanje krvnih sudova očnog dna u toku kojeg je moguće videti patološke krvne sudove.

Značajno je da u velikoj meri možete smanjiti rizik od nastanka težih oštećenja očnog dna I vida sledećim merama:

  • Pre svega dobrom regulacijom šećera u krvi (kao najvažniji pokazatelj uzima se vrednost HgbA1c čija vrednost ne bi trebalo da prelazi 6,5%, maksimalno 7%);
  • Dobrim regulisanjem krvnog pritiska i nivoa masnoća u krvi;
  • Odgovarajućom ishranom;
  • Redovnom umerenom fizičkom aktivnošću;
  • Pridržavanjem saveta lekara, pre svega redovnim godišnjim oftalmološkim pregledima.

Treba imati u vidu da se kod 95% pacijenata sa već postojećom dijabetesnom retinopatijom može sprečiti značajan gubitak vida ukoliko se lečenje započne na vreme. Upravo se u tome ogleda važnost redovnih godišnjih pregleda oftalmologa.

 

6. Slabovidost

Slabovidost ili ambliopija je stanje koje se karakteriše smanjenom vidnom oštrinom, koja ne može da se popravi nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva, u odsustvu nekog organskog poremećaja oka, to jest bolesti oka.

Nastaje u ranom detinjstvu, u predškolskom uzrastu, u takozvanom ambliogenom periodu. To je period kad dolazi do razvitka moždanih centara za vid i nervnih puteva koji prenose informacije iz oka do mozga. Ukoliko se oni ne razviju kako treba do otprilike osme godine, ne postoji mogućnost njihovog kasnijeg razvitka.

To dovodi do slabovidosti, kod koje iako imamo potpuno zdravo oko, ne postoji odgovarajuća vidna oštrina, upravo kao posledica nerazvijenosti tih moždanih centara.

Na žalost, slabovidost se često prvi put otkrije po polasku u školu, kad je njeno lečenje mnogo teže nego u predškolskom periodu. Ukoliko se slabovidost otkrije posle 8 godine, mogućnosti za njeno lečenje su jako ograničene i retko daju značajnije rezultate.

Od presudnog je značaja da se slabovidost otkrije i leči na vreme.

Prvi je uklanjanje uzroka koje je i doveo do slabovidosti. To može podrazumevati lečenje razrokosti, određivanja naočara kako bi se korigovala dioptrija ili uklanjanje urođene katarakte.

Drugi deo lečenja podrazumeva stimulisanje razvitka vida slabovidog oka. To se postiže okluzijom (zatvaranjem) boljeg oka specijalnim flasterom određen broj sati u toku dana, kako bi se slabovido oko nateralo da preuzme funkciju. Na taj način, vremenom dolazi do popravljanja vida slabovidog oka.

Lečenje slabovidosti je čest dugotrajan i mukotrpan proces, pogotovo za dete, tako da je upornost i strpljenje roditelja od presudne važnosti za uspeh lečenja.

 

 

 

 

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

October 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Brojač poseta

Danas100
Juče301
Nedeljno1440
Mesečno4628
Ukupno655634

Currently are 26 guests and no members online