Voda - unos i dnevne potrebe

Voda - unos i dnevne potrebe - 5.0 out of 5 based on 1 vote
User Rating:  / 1
PoorBest 

 

Voda je kao što i sami znate neophodna za naše zdravlje, a ipak dnevne potrebe su individualne i zavise od mnogih činioca. Smernice koje ćemo vam pružiti u nastavku teksta osiguraće vam dovoljan unos tečnosti.

Istraživanja koja su se obavljala tokom proteklih godina, pružala su različite preporuke, ovde ćemo se ograničiti na unos vode u zavisnosti od mesta u kome živite, vašeg zdrastvenog stanja i vaših dnevnih aktivnosti. 

Uloga vode u našem organizmu:

  • reguliše telesnu temperaturu;
  • vlaži tkiva kao što su usta, oči i nos;
  • podmazuje zglobove;
  • štiti telesne organe i tkiva;
  • sprečava nastanak konstipacije (zatvor stolice);
  • umanjuje oštećenja bubrega i jetre odvodeći štetne produkte iz organizma;
  • pomaže u rastvaranju minerala i drugih hranjivih materija u organizmu;
  • nosi hranjive materije i kiseonik do ćelija.

 Zašto-je-voda-važna-e1340526327208

Zanimljive činjenice o vodi

Poznato je da organizam novorođenčeta sadrži oko 87% vode (H2O) od ukupne telesne težine. Organizam odraslog deteta sadrži oko 70%, mladog čoveka oko 60%, dok organizam čoveka od 80 godina sadrži svega oko 50% vode. Dakle, tokom života neprekidno opada ćelijski sadržaj vode. Voda je glavna komponenta našeg tela i svaki sistem u našem organizmu od nje zavisi.

P. Mitchel je 1978. godine dobio Nobelovu nagradu pošto je dokazao da pozitivno naelektrisani joni vodonika (H+) igraju glavnu ulogu u sintezi ATP (adenozin trifosfat) koji je osnovni transporter energije i zato neophodan za održavanje vitalnih funkcija našeg organizma.

Ruski doktor i istraživač, dr Vladimir Volkov, izneo je 1992. godine tvrdnju da je glavni uzrok bolesti i starenja neprekidno trošenje zaliha jona vodonika (H+) u ljudskom organizmu. Protoni (H+) imaju nezamenljivu ulogu da neutrališu slobodne radikale, formiraju hemiosmotski potencijal na membranama mitohondrija i iniciraju proizvodnju ATP, prate elektrone u respiratornom lancu, obrazuju vodu jedineći se sa aktivnim kiseonikom u respiratornom lancu, obavljaju zaštitnu antioksidativnu funkciju zajedno sa mineralima i vitaminima, nezamenljivi su učesnici u fotosintezi…

Dnevno gubimo približno od 2 – 2,5 l vode. Ukoliko ne nadoknadimo ovaj gubitak organizam se bori sa hroničnom dehidratacijom na taj način što uzima vodonik iz produkata sopstvenih vitalnih aktivnosti, kao što su mlečna kiselina, amino kiseline, hemoglobin… Ovi procesi, međutim, u isto vreme izazivaju nove bolesti jer dolazi do taloženja soli i stvaranja kamenja u mišićima, srcu, mozgu.. (ne samo u žuči i bubrezima).

Opadanje sadržaja ćelijske vode, zbog trošenja vodonika, dovodi do nabiranja ćelija koje postepeno gube funkciju, a vezivno tkivo raste na mestu izgubljenih ćelija. Ovaj proces naziva se skleroza. Sakupljanje ćelijskih membrana dovodi do otežanog transporta krvi kroz organe što rezultuje porastom krvnog pritiska i otežanim transportom hormona i drugih vitalnih supstanci.

Nedostatak vode u organizmu može dovesti do dehidratacije, stanje koje nastaje kada nemate dovoljno vode u organizmu za obavljanje normalnih telesnih funkcija. Čak i veoma blaga dehidratacija može izazvati osećaj umora i nedostatak energije.

 

Koliko vam je vode potrebno

Svakog dana vodu iz organizma gubite putem daha, znoja, urina i creva. Kako bi vaše telo normalno funkcionisalo, morate da napunite zalihe vode putem pijaće vode ili pića i konzumiranjem namirnica koje u sebi sadrže vodu. Institut za medicinu je utvrdio da je za odrasle muškarce potrebno oko 3 litra dnevnno (oko 13 čaša vode) a za odrasle žene 2,2 litra (oko 9 čaša vode) dnevno.

A šta je sa savetom oko unošenja 8 čaša dnevno?

Svi ste sigurno čuli savet koji se svuda provlači oko unošenja 8 čaša vode dnevno. To je oko 2 litra vode dnevno. U odnosu na preporuke instituta za medicinu i nema velikih razlika kada su žene u pitanju. Muškarci treba da unose veću količinu vode uglavnom iz razloga pojačanih aktivnosti i većeg sadržaja vode u organizmu od žena, ali sve zavisi od osobe do osobe. Pravilo je da nadoknaditi izgubljene tečnosti iz organizma. Pravilo oko 8 čaša vode dnevno uzima se kao optimalno i lako za pamćenje.

Sa prvim simptomima žeđi, treba popiti vodu, a sportisti i radnici na otvorenom, ili oni čije je radno mesto pored visokih peći, vodu moraju da piju i preventivno, jer je naglo i u većim količinama gube. Znojenjem gube i minerale, pa je za njih najbolja mineralna voda.

Unos vode

Sportisti
- Sportisti zahtevaju veće količine vode iz razloga većeg znojenja i bržeg gubljenja minerala i elektrolita iz organizma. Treneri povlače žedne igrače iz utakmice, jer znaju da neće moći da daju maksimum, zbog oscilacija u krvnom pritisku, koji blago pada usled smanjenja volumena tečnosti u organizmu. Ako sportista popije vodu tek kad je žedan, manjak u njegovom organizmu neće biti nadoknađen barem još pola sata, a za to vreme njihove psihofizičke sposobnosti znatno će opasti. Zato se sportistima daje „rezervna“ čaša vode pre izlaska na teren


Rekreativci

- Rekreativci mogu da pijuckaju male gutljaje vode pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti u jednakim vremenskim intervalima od na primer 10-15 minuta. Gojazna osoba, naročito mora da nadoknađuje vodu tokom treninga, da bi sprečila pad tečnosti ispod granice tolerancije. Kod rekreativaca se upravo zbog gubitka vode većeg od pet odsto, dešavaju naprasne smrti. Oni koji znojenjem hoće da izgube telesnu masu, rizikuju i život. Telesnu masu ne treba nipošto smanjivati na štetu vode, nego samo na račun masti. Pre treniga ne treba naglo popiti veliku količinu tečnosti, jer će se samo bućkati u stomaku. Ne treba piti više od pola litra i to oko pola sata pre treninga.

Količina vode u organizmu u odnosu na telesnu težinu
- Količina vode je određena životnom dobi - što je osoba starija, vode u njenom telu sve je manje. Razlika postoji i u polu: žene imaju nešto manje vode nego muškarci. U organizmu gojaznijih ljudi procentualno je manje vode nego kod mršavijih. Upravo je zato pokušaj da se znojenjem smanji težina potpuno pogrešan, a ishod može da bude i fatalan! Jer gojazne osobe već imaju manje vode, a ako je znojenjem dodatno smanjuju, mogu brzo da upadnu u dehidrataciju, smrtonosnu, u slučaju da izgube više od pet odsto tečnosti. Zbog manje količine vode u organizmu, gojazna deca teže podnose povišenu telesnu temperaturu. Višak toplote odajemo znojenjem, ali vodu gubimo i na niskim temperaturama - u obliku pare.


Šta ako preteramo s unosom tečnosti?
- Vodu treba piti dok se ne utoli žeđ, a može da se popije i dodatna čaša, preventivno, naročito leti. Voda ne bi trebalo da bude hladnija od 15 stepeni Celzijusovih, niti je valja piti naglo. Kao što dehidratacija može da bude smrtonosna, rizična je i druga krajnost. Postoje „trovanja vodom“, iako je ona potpuno hemijski i bakteriološki ispravna. Ako unesemo previše čiste vode, sa niskim nivoom minerala, imaćemo više vode izvan ćelija nego u njima, pa će voda nekontrolisano prodirati u ćelije, te će one bubreti i prskati. Ako se to dogodi sa vitalnim organima, dolazi do trovanja i ishod je fatalan.


Da li supe, čorbe i čorbasta jela treba uračunati u dnevni unos tečnosti?
- Naravno - Nekada se najveća količina vode unosila upravo hranom, ali i voćem, povrćem iz salata. Jako zaslađena pića, preslatki sokovi, izvlače vodu iz organizma u creva, da bi je razblažili, pa smo još žedniji. Ceđeno voće je dobro, jer unosimo i tečnost i vitamine. Ono sadrži najviše vode i pektinska vlakna, koja pomažu funkciju tankog creva, obezbeđuju bolju peristaltiku i bržu resorpciju popijenog.

 

Bebe i deca
- Deci i bebama treba češće davati vodu. Najbolja je prokuvana voda. Decu nikako ne treba terati da piju veću količinu odjednom, a mališani stariji od dve, tri godine, mogu da uzimaju bilo koju vodu. Sasvim maloj deci ne treba davati mineralnu vodu, pošto se njeni minerali brzo eliminišu preko bubrega, jer su oni još „nezreli“. Zato se tako malima daje isključivo neslana hrana.


Zabluda - natrijum podiže pritisak
- Jedna od najvećih zabluda je da ne treba unositi visokomineralizovane vode zbog natrijuma. Samo hranom, ako ne dodajemo so, unesemo deset grama natrijum-hlorida. Nijedna naša mineralna voda, bez obzira na to koliko ima natrijuma, ne deluje hipertenzivno. Natrijum ne može da opstane sam, već jedino sa drugim elementom da napravi jedinjenje, kao što je slučaj sa hlorom. Natrijum-hlorid povećava količinu cirkulišuće vode u organizmu i zato podiže krvni pritisak. Natrijum-hidrokarbonat, međutim, nema hipertenzivni efekat, čak deluje stimulativno na bubrege. Problem je što su vode bogate natrijumom obično gazirane, pa ugljen-dioksid nadima creva, podiže se dijafragma i smeta srcu. Što je voda hladnija, ovaj efekat je veći, jer je gas stabilniji. Ako je toplija, on brže ispari.


Faktori koji utiču na potrebe za vodom

Na dnevni unos vode treba obratiti pažnju tokom određenih situacija koje ćemo navesti u nastavku ovog teksta:

Fizička aktivnost

- Ukoliko trenirate ili obavljate neki teži fizički posao koji iziskuje umor i pojavu znojenja, morate unositi dodatnu količinu tečnosti kako bi je nadoknadili. Dodatna kolčina tečnosti može biti od 400-600ml (2-3 čaše) ili više u zavisnosti od vaših potreba. Potreba za vodom zavisi od vrste fizičke aktivnosti, trajanja i intenziteta, kao i od vremenskih uslova. Tokom dugih i intenzivnih treninga najbolje je da koristite neka sportska ili energetska pića koja sadrže natrijum kako bi pravilno rehidrirali organizam.

Životna sredina

- Vruća ili vlažna sredina zahteva dodatni unos tečnosti. Prevelika toplota može da izazove gubitak tečnosti putem kože naročito u zatvorenim i ugrejanim prostorijama, pa čak i zimi. Veće nadmorske visine (2.500m) mogu da izazovu ubrzano disanje i pojačano mokrenje i gubitak prevelike tečnosti iz organizma.

Zdrastveno stanje

- Ukoliko ste bolesni, imate temperaturu, povraćate ili imate proliv, vaše telo gubi dodatne tečnosti koje treba nadoknaditi. U nekim slučajevima lekar može pripisati i dodatnu rehidrataciju putem nekim sportskih pića ili obogaćenih voda. Pojedini uslovi kao što su problemi sa bešikom, infekcije urinarnog trakta, problemi sa bubrezima i jetrom, mogu oslabiti izlučivanje vode iz organizma i zahtevati ograničen unos tečnosti. U svakom slučaju se treba obratiti lekaru za pomoć i stručni savet.

Trudnoća i dojenje

- Žene koje očekuju prinovu ili doje trebaju dodatan unos tečnosti. Institut za medicinu preporučuje trudnicama unos od 2,3 l vode dnevno (oko 10 čaša), a žene koje doje trebale bi da uzimaju oko 3,1 l (oko 13 čaša) vode dnevno.


Savet

Generalno ukoliko pijete dosta tečnosti na dnevnom nivou, i retko osećate pojavu žeđi, a vaša mokraća je svetlo žute ili bezbojne boje, vaš unos tečnosti je verovatno adekvatan. Ukoliko ste zabrinuti oko unosa tečnosti, ili imate određenih zdrastvenih problema, odmah se javite svom lekaru. Gledajte da tečnosti u toku dana najviše konzumirate iz svežeg voća i povrća, supica, čorbica i naravno negazirane pijaće vode. Ono što bi svakako trebali da izbegavate jesu gazirani i veštački sokovi i alkohol. Popijte po čašu vode za svaki obrok kao i između obroka. Obavezno pijte vodu pre, tokom i nakon fizičke aktivnosti. 

Iako je retka pojava, može se dogoditi da osoba unosi veliku količinu vode u organizam tak da bubrezi nisu u staju da eliminišu višak vode, rezultujući nizak nivo natrijuma u krvi, a ovo stanje se naziva hiponatremija. Sportisti izdržljivosti, poput maratonaca, koji piju ogromne količine vode su pod većim rizikom od hiponatremije, koja se veoma retko javlja kod zdravih

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

October 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Brojač poseta

Danas10
Juče301
Nedeljno1350
Mesečno4538
Ukupno655544

Currently are 6 guests and no members online