Hroničan stres - nešto zbog čega bi trebali da se zabrinete

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Stres - svakodnevno ga u različitim situacijama osećamo na svom telu, govorimo o tome sa našim prijateljima i okrivljujemo da stoji na putu ka našoj sreći. Međutim da li bilo šta činimo kako bi se izborili protiv njega? Većina nas smatra da je stres neizbežan za ljude koji žive u savremenom svetu, u današnjoj situaciji kada za opstanak čovek mora biti 24h aktivan.

U izvesnoj meri to je i zaista tako. Svakog dana smo razvučeni u milion različitih pravaca. Naše karijere zahtevaju konstantnu pažnju u današnjoj promenjivoj ekonomskoj situaciji, naše porodice nas trebaju, račune treba platiti, dom treba srediti, treba stići na zakazane sastanke, a negde između svega toga nastojimo da mislimo i na svoje zdravlje i želimo da izdvojimo i vreme za odlazak u teretanu.

A to je samo jedan sasvim običan dan. Kada na sve to dodamo i bolest voljene osobe, gubitak posla, odlazak dece na fakultet, pružanje pomoći starim roditeljima, pripremanje venčanja, odlazak u penziju itd. sve što možemo da zaključimo jeste da stres samo nastavlja da se širi bez obzira kroz šta prolazili.

Dakle, životi većine nas su previše uzbudljivi, ili samo stresni i iscrpljujući? To sve zavisi od toga kako posmatramo i na koji način rukujemo malim svakodnevnim dešavanjima koji utiču na naš život. I pored toga da li zaista razumemo pravu psihologiju stresa i da li znamo da njime upravljamo.

 

Stres i odgovor našeg tela

Srećom, naša neverovatna tela su dizajnirana da odgovore na sve predstojeće opasnosti. Tokom visokog intenziteta stresa, hormonske promene utiču na nas da postanemo jako fokusirani, kada reagujemo na sve na neverovatne načine i kada se naša snaga tela povećava do krajnjih granica. Kako drugačije možemo obljasniti situaciju kada momentalno reagujemo kada primetimo da je naše dete u opasnosti, ili zašto postajemo visoko fokusirani i motivisani kada smo pod pritiskom rokova na fakultetu ili poslu.

Kada bi živeli u doba pećinskih ljudi, odgovor tela na stres je nešto što vam je spašavalo život u svakodnevnim situacijama. Promene koje su nastale još tada u telima naših predaka pružile su im šansu da beže, bore se i izbegnu opasne situacije. To je čuvena borba za opstanak koja traje sve do danas iz čega smo izvukli izreku: "ono što nas ne ubije, čini nas jačim".

Ove povećane biološke reakcije rade u našu korist ai samo kratkoročno. Za jednog pećinskog čoveka, trenutak kada je opasnost završena, sistem se vraćao u normalu. Stres je tada bio kratkog veka i nešto prolazno. Međutim, u modernim vremenima, za mnoge od nas, stres predstavlja jednu neprolaznu i standardnu biološku promenu sa kojom se teškom mukom svakog dana borimo, sve dok nas ne dovede do mnoštva zdrastvenih problema kao što su povišen krvni pritisak, srčani udari, pad imunog sistema, učestalih prehlada, infekcija, pa čak i raka. Dugoročna izloženost stresu dokazano dovodi do neplodnosti, pa čak i do ubrzanog starenja. Emocionalne posledice stresa o kojima smo ranije pisali mogu dovesti do prejedanja, što samo po sebi može dovesti do nastanka gojaznosti i predstavljati problem za sebe.

Pitanje koje se postavlja jeste, zašto stres koji se u stvari nalazi samo u našim glavama, može imati toliki uticaj na naše telo. Jednostavno rečeno, telo ne prepoznaje razliku između fizičkih i psiholoških pretnji, i na svaku situaciju odgovara kao na borbu za "život ili smrt". Kada smo pod stresom, naš mozak proizvodi određenu vrstu materija koje putuju kroz celo telo i remete homeostazu (ravnotežu).

 lek za stres

Šta se dešava sa telom pod stresom

Kad se suočimo sa događajem koji naš mozak svrsta u kategoriju “opasnih”, ceo organizam se za tili čas stavlja u stanje povišene pripravnosti. Samo nekoliko trenutaka je potrebno da organizam jednu situaciju posmatra na način "bori se ili beži”. Pojačava se priliv krvi u mišiće, izoštravaju se čula, podiže se prag bola, a “krzno” se kostreši. Iako već hiljadama godina civilizovani, na “napad” dajemo životinjski odgovor, a u organizmu se bude instinkti mnogo stariji od civilizacije.

Centralni nervni sistem podiže prag bola kako bismo lakše podneli stresni događaj i eventualne povrede. Mnoga ozleđena mesta registrovaćemo tek izvesno vreme posle “okršaja”.

Zenice se šire – time se omogućuje prijem većeg broja fotona, a samim tim i bolji vid, čak i u uslovima minimalne osvetljenosti.

U jetri se šećer pohranjen u vidu rezervne materije – glikogena, pretvara u glukozu, osnovni izvor energije, koji je odmah na raspolaganju.

Srce kuca brže i jače, što omogućuje veći priliv krvi i, što je najvažnije, kiseonika, u mišiće. Zahvaljujući tome, mišići dobijaju i veći nivo glukoze nego u “regularnim” uslovima.

Nadbubrežne žlezde luče veću količinu hormona stresa – adrenalina, koji omogućuje brže reflekse i munjevitije razmišljanje i odlučivanje.

Priliv krvi u creva se smanjuje, a ona se preusmerava u mozak i mišiće.

Malje se, premda su danas samo gotovo neprimetan ostatak nekadašnjeg krzna, kostreše kako bismo delovali krupnije i opasnije. To se postiže zahvaljujući koži koja pridržava koren dlake i dovodi ga po potrebi u uspravan položaj.

Veoma je jasno da povezanost uma sa telom ne samo da postoji, već i snažno utiče na naše zdravlje i blagostanje. Iako nas povremeno stanje stresa ne može momentalno ubiti, konstantno izlaganje stresu itekako skraćuje naš život. Ukoliko se i vi slažete, treba svakako izdvojiti vreme i naučiti kako se suočavati sa stresom.

 

Utvrđivanje uzroka stresa

Pre nego što utvrdite intenzitet i količinu stresa, potrebno je utvrditi odakle on dolazi. Većina nas ima sopstvene razvijene mehanizme reagovanja na stres, i pod uticajem konstantnih situacija obloženih stresom, toliko smo navikli na njega, da ga posmatramo kao normalnu pojavu. Mnogi od nas reaguju prejedanjem, neki postaju razdražljivi i mrzovoljni, neki postaju deprimirani, a ono što je zajedničko jesu glavobolje, zategnuti i napeti mišići i uznemirenost.

Ukoliko bi počeli da vodite dnevnik stresa, počeli bi da uočavate situacije i obrasce koje ga izazivaju kao i načine na koje reagujete. Pokušajte da sa sobom jedno vreme nosite mali blok i zapisujete šta se dešava sa vama u zavisnosti od situacije. Ne pokušavajte odmah bilo šta da promenite, već sakupljajte informacije o svom stresu.

Tehnike masaža, dubokog disanja, meditacije, joge su sve divne za sebe i preporučujemo ih, mada većina nas ima jako malo vremena ili se ne seti da ih primenjuje. Na kraju kada pogledate svoju listu indikatora stresa, biće vam jasno da na mnoge stvari možete i sai da utičete, dok na druge ne možete i morate ih prihvatiti takve kakve jesu. Kaa razmatrate stvari koje utiču na nastanak anksioznosti i stresa, zapitajte se sledeće:

- Da li je ovo u mom krugu uticaja?

 Da li svakodnevno imate stres jer ne možete da pronađete ključeve od svojih kola, kasnite na posao, a nekada odlazite i prevozom i nervirate se zgob gustog i neprohodnog saobraćaja. Da li svoje obaveze ostavljate za kasnije, skupljate ih na gomili a onda ne znate gde vam je glava. Da li ste izanalizirali svoju trenutnu situaciju i svoje obaveze, i pokušali da pronađete način kako da ih bezbolno rešite ili olakšate sebi život tako što ćete se organizovati.

Međutim, šta se dešava kada je stres nešto apsolutno i nepromenjivo. Jedino što možete da kontrolišete u ovom slučaju jeste vaša reakcija. Na primer ukoliko je vaša voljena osoba bolesna, vi svakako ovu trenutnu situaciju ne možete da promenite, ali možete se pitati: "šta ja mogu da učinim da olakšam ovu neprijatnost i da li pružam maksimum od sebe da se ova osoba oseća bolje". Ponekad, danonoćno bdenje nad ovom osobom neće uticati da se oseća bolje, ali znajući da ste uradili sve što ste mogli će učiniti da se osećate relaksirajuće.

Različite okolnosti i izazovi će dolaziti i testirati vašu sposobnost borbe sa stresom. U najgorem slučaju vas mogu pogađati u isto vreme i mentalno, i fizički i duhovno, ali morate biti svesni da donosite pravilne odluke koje će stvoriti mirno i zdravo okruženje u kome ćete moći i vi ali i vaši voljeni normalno da funkcionišete.

Suočavanje sa stresom

U daljem nastavku vam pružamo desetak strategija koje bi vam trebale pomoći da se na pravi način suočavate sa stresom:

1. Postavite prioritet brige o sebi na najveći nivo

- Dobro negovano, odmoreno i fizički spremno telo, može izdržati i najstresnije situacije i izaći iz njih kao pobednik. Najbolji način da se izborite i zaštitite svoj organizam od stresa jeste da vodite računa o sebi.

2. Indentifikujte izvor stresa

- Analizirajte stvari i situacije oko sebe i probajte da promenite one koje su u vašem krugu delovanja. Napravite dnevnik stresa i pokušajte da uvidite šta je to što vam svakog dana neda mira, probajte da razmislite koji je najbolji način da se suočite sa tim.

3. Pronađite vreme u toku dana koje će biti rezervisano samo za vas

- Dobar način "bežanja" iz svakodnevne i surove realnosti jeste odlazak u neki svoj, lični opuštajući kutak. Za mnoge je to igranje sa svojom decom, za druge odlazak u gym, za treće izlazak sa prijateljima. Šta god vas opušta, iskoristite to i pokušajte da pored svih obaveza rezervišete vreme samo za sebe.

4. Upravljanje vremenom

- Veštine upravljanja vremenom se istražuju sve dok ne postanu navika. Kao što znate na mnoge stvari gubimo dosta vremena a možemo ga kvalitetnije iskoristiti. Loše upravljanje vremenom je dovoljan sam po sebi razlog za nastanak stresa. Napravite spisak obaveza i utvrdite koliko vam vremena treba za obavljanje svake, napravite prioritete i držite se vašeg novog plana.

5. Multitasking

- Rad više poslova odjednom postala je svakodnevica, ali u tome često gubimo krajnji cilj, pokušavajući da uradimo stotinu stvari odjednom, kada naše telo počinje da ulazi u režim "bori se ili beži". Umesto da završavamo svaku stvar kvalitetno i do kraja, mi počinjemo da pravimo greške, postajemo aljkavi i konstantno frustrirani. Ono što je potrebno jeste postavljanje prioriteta i bolja organizovanost.

6. Tehnologija

- Koristite mogućnost tehnologija u svoju korist. Biti dostupan 24/7 za mnoge predstavlja zgodu korišćenjem pametnih telefona i tableta, ali nakon nekog vremena postaje frustrirajuće. Savet je da uvek razgraničite poslovno vreme i vreme odmora ukoliko je to moguće. Sami postavite vreme za čitanje i odgovaranje na mejlove, vreme za sastanke, uključite govornu poštu, a isključite se potpuno sa posla kada ste u prostorijama svoga doma.

7. Prijatelji

- Negujte odnose sa svojim prijateljima, oni su okosnica vaše sreće. Kada smo prezauzeti, često zaboravljamo i na svoje voljene, postajemo sami i stvaramo nevidljivu tamu oko nas koja nas lagano ali sigurno ubija. Isplanirajte izlazak jednom nedeljno sa prijateljima i svojom porodicom, ili probajte da odlazite jedni kod drugih, održavajte kontakte, jer će vas upravo oni učiniti "živima".

8. Mini odmor

- I kada vam svega dođe preko glave, ono što svakako možete učiniti jeste da pobegnete od svega u neki svoj mir uzimajući mini odmor. Nekada i samo pola dana "bekstva" iz grada može doprineti osveženju organizma.

9. Pozitivnost

- Čak i ukoliko i sami niste pozitivni i optimisti, probajte da se okružujte pozitivnim ljudima, jer će vas oni podstaći da gurate i dalje napred sigurnim korakom i uliti vam makar malo motivacije.

10. Humor

- Pokušajte da u svakodnevnim situacijama pronalazite humor i ironiju, ne uzimajte život za ozbiljno, veoma je kratak da bi nešto iz korena menjali, a ionako na mnoge stvari i ne možete da utičete.

 

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

July 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5

Brojač poseta

Danas162
Juče198
Nedeljno1583
Mesečno3433
Ukupno641761

Currently are 135 guests and no members online