Ishrana osoba sa bubrežnim oboljenjima

User Rating:  / 0
PoorBest 


Bubrezi predstavljaju parne organe, oblika pasulja, smešteni iza abdomena sa obe strane kičmenog stuba. Desni bubreg obično je postavljen niže u odnosu na levi jer je potisnut jetrom. Bubrezi su zaduženi za dve važne telesne funkcije: formiranje mokraće i održavanje homeostaze u organizmu. Osnovna gradivna jedinica bubrega je nefron. Svaki bubreg se sastoji od preko milion nefrona i svaki od njih može potpuno samostalno da stvara mokraću. Čovek može da živi dok mu je funkcionalna barem 1/3 nefrona. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izraženu sposobnost regeneracije.

bubrezi slika

 

Bubrežne bolesti

Postoje različite bolesti bubrega i mogu biti akutne ili hronične prirode. Akutno bubrežno oboljenje karakteriše se naglim narušavanjem bubrežne funkcije u periodu od nekoliko sati do nekoliko dana. Smanjeno izlučivanje urina i tamna boja urina su osnovni simptomi.

Hronična bubrežna bolest je definisana određenim znakovima smanjenja bubrežne funkcije (krv u mokraći, povećana količina belančevina u mokraći...) i/ili smanjenjem glomeluralne filtracije (ispod 60 ml/min/l) tokom perioda od 3 meseca. Najčešće je posledica dijabetesa (obično tipa 2) i povišenog krvnog pritiska.

 

Ishrana bubrežnih bolesnika

Karakteristično je da bubrežni bolesnici i oni koji su na dijalizi imaju nedostatak određenih nutritivnih materija. Najčešće su to proteinin i logično nizak kalorijski unos namirnica. Kod hemodijalize dolazi do gubitka aminokiselina (3-12 % dnevnog unosa) kao i do gubitka mišićne mase tela i negativne energetske ravnoteže. Osim belančevina, hemodijalizom se gube i glukoza ali i mikronutrijenti.

Bubrežnim bolesnicima se preporučuje zdrava ishrana koja uključuje visok unos povrća, voća, orašastih plodova, žitarica od celog zrna, mahunarke i riba, i obavezno nizak unos soli. Uz sve to, kod ovakvih osoba se preporučuje redovno kretanje i ostavljanje pušenja. Takav način života će dodatno pozitivno uticati i na krvni pritisak, nivo glukoze i masnoće u krvi. Kod bubrežnih bolesnika treba paziti na sveukupni unos kalorija, proteina i mikronutrijenata poput natrijuma, kalijuma i fosfora.

Energetski unos se preporučuje u količini od 30-35 kcal/kg/dan, a od toga 50 % ugljenih hidrata, 30-35 % masti i ostatak (15-20 %) proteina.

Bubreg je, uz crevo, najvažniji organ u regulaciji prometa fosfora koji je kod bubrežnih bolesnika često otežan. Ispiranje fosfora iz organizma za posledicu ima hiperfosfatemiju. Fosfor se u tom slučaju iz organizma izbacuje dijalizom i određenom dijetom. Kod regulacije treba biti oprezan od rizika malnutricije, ali je potrebno obratiti pažnju na namirnice bogate fosforom. 

Glavni izvor fosfora u hrani su meso i mliječni proizvodi te konzervirana i polugotova hrana. Biljke (posebno žitarice) također sadrže mnogo fosfora, ali je on slabo iskoristiv.

Održavanjem unosa proteina u preporučenim količinama i izbegavanjem gotove, polugotove i konzervirane hrane pomoći ćete u održavanju preporučenog nivoa fosfora u telu. Takođe treba obratiti pažnju na pojedina gazirana pića, npr. Coca cola sadrži oko 520 mg/l fosfata. Preporuka je da unos fosfora treba ograničiti na 800-1000 mg/dan. 

So (NaCl) – visok unos soli je povezan sa povišenim krvnim pritiskom i zadržavanjem vode i utiče na dalje oboljevanje bubrega. Najveći izvori soli u hrani su konzervirani i polugotovi/gotovi proizvodi, gde so služi kao konzervans. Takve proizvode bi trebalo izbaciti, a unos soli (najčešće kod pripreme hrane) ograničiti na 3,5 g/dan. 

 

Primer jelovnika

Doručak:

Kajgana sa povrćem:

  • 2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g)
  • 1 malo jaje (50 g)
  • 1 manja paprika (75 g)
  • 1 kriška hleba, mešani raženi (50 g)
  • peršun

Na kašičici ulja popržiti papriku narezanu na kockice. Preliti jednim umućenim jajetom. Začiniti peršunom i postaviti uz krišku hleba.

Za dezert - grožđe:

  • 1 šoljica grožđa (150 g)

 

Užina:

  • 1 srednja jabuka (150 g)
  • 1 srednja šargarepa (60 g)
  • 1 manja banana (100 g)
  • 2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g)
  • 1 kašičica limunovog soka (15 g)

Jabuku i šargarepu narendati i pomešati sa naseckanom bananom. Začiniti sa limunovim sokom i maslinovim uljem.

 

Ručak:

Čorba od brokolija

  • 2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g)
  • 1/4 luka (30 g)
  • 1 beli luk
  • 1 čajna kašičica kurkume
  • ¼ brokule (150 g)
  • 250 ml vode
  • biber, peršun

Na malo ulja izdinstati luk. Dodati kurkumu i ostale začine u vodu. U vodu ubaciti naseckani brokoli. Pustiti da vri 20-ak minuta. Na kraju izmiksati štapnim mikserom.

Rižoto s tikvicama:

  • 2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g)
  • ¼ luka (30 g)
  • 1 češnjak
  • 1 srednja tikvica (200 g)
  • 150 g pilećeg filea
  • 100 g riže
  • biber, peršun, bosiljak

Na malo ulja izdinstati luk. Dodati začinjeni pileći file, narezan na trakice. U vodu skuvati rižu prema. Kad je meso skoro gotovo, izvaditi ga na tanjir. Na masnoći od mesa, na jakoj vatri ispeći tikvice narezane na kockice. Dodati meso i sve pomešati. Kad je riža na pola gotova, promešati je sa tikvicama i mesom.

Mešana salata:

  • 1 manja paprika (75 g)
  • 1 manja činija zelene salate (50 g)
  • 1 srednja šargarepa (60 g)
  • 2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g)
  • 1 kašičica limunovog ulja (15 g)
  • začinsko bilje

Povrće oprati i narezati na manje komade. Začiniti sa začinskim biljem i maslinovim uljem i kašičicom limunovog soka.

 

Užina:

Hleb sa marmeladom

  • 1 kriška hleba, mešani raženi (50 g)
  • 1 čajna kašičica maslaca (5 g)
  • 1 kašičica marmelade (20 g)

 

Večera:

Salata od krastavaca s dresingom od jogurta

  • 1 sveži krastavac (200 g)
  • 200 g jogurta (3,2 % m.m.)
  • 15 g naseckanog svežeg vlašca
  • 2 čajne kašičice maslinovog ulja (10 g)
  • 1 kašičica limunovog soka (15 g)
  • začinsko bilje, biber

Ukupne energetsko nutritivne vrednosti namirnica

Energija (kcal)

2390 kcal

 

Proteini (g)

80,21 g

13 %

Masti (g)

84,62 g

32 %

Ugljeni hidrati (g)

250,7 g

42 %

Natrijum (mg)

918,46 mg

 

Fosfor (mg)

1552,49 mg

 

Kalijum (mg)

3442,26 mg

 

Kalcijum (mg)

1318,14

 

Vlakna (g)

30,45 g

 

Savet

Kao što vidite ishrana je najvažniji deo prevencije i lečenja bubrežnih bolesti. Da biste postigli preporučene dnevne količine svih makro i mikronutrijenata treba izbegavati u potpunosti polugotovu, gotovu i konzervisanu hranu i smanjiti ili izbaciti kuhinjsku so prilikom kuvanja. Sve parametre treba redovno kontrolirati krvnim nalazima i nalazima urina u konsultaciji s lekarom i nutricionistom.

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

October 2017
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5

Brojač poseta

Danas163
Juče408
Nedeljno1805
Mesečno7276
Ukupno555370

Currently are 59 guests and no members online