Borba sa povišenim holesterolom

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Holesterol je jedan od oblika u kome se javljaju lipidi, tj. masti. Holesterol je veoma rasprostranjen u svim ćelijama organizma, a naročito u nervnom tkivu. Javlja se u životinjskim mastima, ali ne i u biljnim. Holesterol, je između ostalog, potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona (kao npr. adrenalin, estrogen i testosteron). Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.  Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a može nastati i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka prenosi do ćelija organizma. U krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine.

Prema gustini lipoproteini se dele na:

  • LDL (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine ili tzv. loš holesterol - štiti krvne sudove od ateroskleroze (zakrečavanja krvnih sudova). Poželjno je da njegova koncentracija u krvi bude jednaka  ili veća od 1,6mmol/l;
  • HDL (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine ili tzv. dobar holesterol - njegove čestice taloženjem u zidu krvnih sudova izazivaju aterosklerozu. Normalna koncentracija LDL holesterola treba da bude manja od 3,4 mmol.

Povećana koncentracija holesterola u krvi jedan je od četiri najvažnija faktora  rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i moždani udar. Kod osoba koje imaju porodično opterećenje vezano za infarkt srca, moždani udar ili su pušači, prva kontrola holesterola u krvi se preporučuje već u 20. godini života. Holesterol se iz organizma uklanja putem žuči, perutanjem kože, mala količina se gubi urinom, dok žene koje doje, gube nešto holesterola i preko mleka. Ukoliko su vrednosti holesterola uredne preporučuje se dalja kontrola na svake tri godine za muškarce, ali tek nakon 45 godine života, a za žene jednom u tri godine i to posle 55 godine života. Muškarci su ugroženiji od žena, jer muški polni hormon testosteron snižava nivo "korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.

 

Posledice povećanog prisustva holesterola:

  • ateroskleroza (smanjenje elastičnosti arterija);
  • kamenac u žučnoj kesi.

 

Mesa

Količina masti u mesu zavisi od životinje i odabranog komada:

  • Jagnjetina: svi komadi su masni;
  • Govedina: ne savetuju se unutrašnja strana buta, šnicle su dozvoljene;
  • Svinjetina: kotlet nikako, ali file i šunka su nemasni;
  • Teletina: svi komadi su prilično nemasni;
  • Konjsko meso: veoma malo masno;
  • Živinsko i meso divljači: ćuretina, piletina, zečetina ili meso divljači su idealna mesa u borbi protiv holesterola, ali samo ako se pripremaju bez viška masnoće i jedu bez kožica.

 

Hranom protiv lošeg holesterola

Hranom se smanjuje štetno dejstvo holesterola tako što se snižava nivo lošeg LDL, a povećava nivo dobrog HDL i smanjuje dejstvo slobodnih radikala antioksidansima. Povećan holesterol je najštetniji ako je odnos "dobrog" i "lošeg" holesterola nepovoljan (LDL povišen, a HDL nizak). 

Mahunarke su najrašireniji, najjeftiniji i najbezbedniji prirodni lek za borbu protiv holesterola. Efikasne su sve vrste mahunarki – beli, braon, šareni pasulj, sočivo i soja. Sojin protein koji znatno snižava LDL se nalazi u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ga nema u soja – sosu i sojinom ulju.

Beli luk snižava holesterol, što su dokazale i brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju nivo lošeg holesterol.

Maslinovo ulje snižava LDL, povećava HDL, poboljšava odnos LDL/HDL i sprečava odsidaciju LDL.

Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, poznatim po svom dejstvu na snižavanje holesterola i sprečavanje oksidacije LDL. Orasi su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) pa veći unos može da dovede i do povećanja telesne težine. Sasvim je dovoljno da se pojede nekoliko oraha dnevno kao zamena za druge izvore energije.

Voće i povrće kao što su jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i drugo sadrže dosta vitamina C pa su samim tim posebno značajni u borbi protiv holesteroa. Vitamin C, kao i vitamin E i beta karoten su antioksidantni vitamini, koji uništavaju kiseonične slobodne radikale koji bi inače učinili LDL holesterol toksičnim i opasnim.

Grejpfrut sadrži galakturonsku kiselinu i može ne samo da snizi nivo holesterola već i da smanji već formiran plak u zidu arterija.

Namirnice kao što su jaja, kavijar, džigerica i mozak su bogati holesterolom pa se u ishrani koriste oprezno, ali nije neophodno da se potpuno isključe. Ishrana bogata holesterolom utiče na povišenje LDL, ali je mnogo veći uticaj (do četiri puta) zasićenih masti kao što smo naveli kod namirnica životinjskog porekla.

 

Vežbanje i visok nivo holesterola
exercising-for-fat-people

Gojaznost i višak kilograma, vodeći su faktor rizika za pojavu visokog nivoa holesterola. Dobra vest je da redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu pomoći u njegovom kontrolisanju. Dobro je da znate da zdrastvene prednosti možete dobiti i sa pola sata dnevnog vežbanja svakog dana. 

Bezbedna i redovna fizička aktivnost omogućiće vam da se izborite protiv holesterola jednom zauvek. Sledeći saveti će vam pomoći da na svom putu do cilja budete uspešni:

  • pre bilo kog programa vežbanja, posavetujte se sa svojim lekarom i obavezno proverite krvni pritisak - može učiniti da određene vežbe budu nebezbedne za vas;
  • ukoliko pijete određene lekove, obratite pažnju i posavetujte lekara da li je vežbanje i koje bezbedno za vas;
  • ukoliko ste početnik ili niste bili aktivni tokom dužeg perioda vremena, obavezno krenite lagano sa programom i postepeno povećavajte vreme i intenzitet treninga. Dobra polazna tačka je 20 minuta vežbanja, 3 puta nedeljno. Počnite sa vežbama kao što su - hodanje, biciklizam ili plivanje. Najbitnije je da se osećate dobro i sigurno dok obavljate svoju fizičku aktivnost. Cilj vežbanja bi trebao da vam bude da dosegnete 45 - 60 minuta vežbanja 5 dana nedeljno;
  • obratite pažnju da se pre svakog programa vežbanja 5 - 10 minuta zagrejete laganim aktivnostima koje će omogućiti pripremu vašeg organizma na rad;
  • za one koji nemaju zdrastvenih problema, preporučujemo da se oprobaju i u nekim vežbama za snagu. Dobar početak je 5 - 10 vežbi, 2 puta nedeljno. Rezultati jednog istraživanja su pokazali da trening snage u trajanju od 9 nedelja (tri treninga nedeljno) dovodi do značajno poboljšanog lipidnog statusa krvi. Izgleda da trening snage smanjuje negativne efekte gojaznosti, barem kada je reč o lipidnom statusu i posledično rizičnim faktorima od nastanka kardiovaskularnih oboljenja;
  • osluškujte svoje telo, uložite dovoljno truda u svoj trening, ali nikada ne radite do otkaza. Najbolji pokazatelj težine treninga je test govora. Ukoliko možete da izgovorite ili kažete jednu rečenicu, ali ne možete udobno da održite konverzaciju, vežbate na dobrom nivou intenziteta;
  • znajte da nikad nije kasno da krenete sa nekim programom vežbanja, bez obzira koliko ste stari ili koliko dugo ste bili neaktivni. Istraživanja su pokazala da umereno i konzistentno vežbanje može da poboljša i učini zdravijim vaš kvalitet života.

 

TOP 10 razloga da odmah smanjite svoju težinu

  • bolji krvni pritisak;
  • poboljšano zdravlje srca i niži nivo holesterola;
  • smanjen rizik za dijabetes;
  • poboljšan seksualni život;
  • bolji i ujednačeniji san;
  • manje bolova povezanih sa artritisom, zglobovima i donjem delu leđa;
  • bolje i ujednačenije disanje;
  • smanjen rizik od raka debelog creva ili dojki;
  • zdravija žučna kesa;
  • više energije za svakodnevne aktivnosti.

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

January 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Brojač poseta

Danas214
Juče380
Nedeljno1841
Mesečno6636
Ukupno588438

Currently are 4 guests and no members online