Kako vam vežbanje može pomoći da poboljšate svoju memoriju

User Rating:  / 0
PoorBest 

 

Svako od nas s vremena na vreme ponešto zaboravi, usredsređujući se samo na ono što radi i što je zacrtano za taj dan. Nažalost gubitak memorije za mnoge osobe utiče i na svakodnevni život. Možda ne znate, ali dobra memorija zavisi od zdravlja vašeg organizma i vitalnosti vašeg mozga. Gubitak memorije često je uzrokovan godinama i ne bi trebalo da utiče na vaše dnevno funkcionisanje. U zavisnosti od uzrasta, mozgu je potrebno nekad više vremena da ponovo "prizove" informacije ili obradi nove. Međutim, bez obzira da li ste student ili se bavite profesijom koja zahteva stalnu pažnju i praćenje različitih radnji, postoji mnogo stvari koje možete uraditi kako bi poboljšali svoje pamćenje i mentalne performanse i održavali vitalnost mozga.

 

Uzroci gubitka pamćenja

Pružamo vam spisak najčešćih uroka koji izazivaju gubitak pamćenja:

  • lekovi - mnogi lekovi koje uzimate na recept ili bez mogu izazvati gubitak pamćenja: antidepresivi, antihistamini, lekovi protiv anksioznosti, za smirenja, pilule za spavanje i lekovi koji se daju protiv bolova;
  • alkohol - prekomerna upotreba alkohola odavno je poznata kao veliki uzročnik gubitka pamćenja;
  • pušenje - pušenje smanjuje količinu kiseonika koji dopire do mozga. Istraživanja su pokazala da je pušačima mnogo teže da se sete imena za razliku od nepušača;
  • nedostatak sna - za dobru memoriju i kvantitet i kvalitet sna su podjednako važni. Premalo sna tokom noći ili često buđenje može da dovede do zamora, čime mozak kasnije teško prihvata i obrađuje informacije;
  • depresija i stres - depresija može otežavati vaš fokus i obraćanje pažnje na spoljne stvari. Stres i anksioznost će svakako stati na putu vaše koncentracije i pamćenja. Kada ste napeti vaš um je previše stimulisan ili rastrojen, a vaša mogućnost da se prisetite nečega tada može patiti;
  • loša ishrana - za pravilno funkcionisanje mozga vrlo je važna dobra i nutritivno hranjiva ishrana. Nedostaci vitamina B1 i B12 umnogome mogu uticati na vaše pamćenje;
  • moždani udar - nastaje ukoliko dotok krvi u mozak bude zaustavljen zbog začepljenja krvnog suda ili oticanja krvnog suda. Moždani udari često izazivaju kratkoročan gubitak memorije.Osoba koja je imala moždani udar, verovatno će se prisećati svoga detinjstva ali verovatno neće znati šta je pojela za ručak;
  • demencija - predstavlja progresivni gubitak pamćenja i drugih aspekata razmišljanja starenjem koji su dovoljno jaki da ometaju navedene sposobnosti tokom svakodnevnih aktivnosti. Iako postoje mnogi uzroci demencije, najčešći uzrok je Alchajmerova bolest koja se karakteriše progresivnim gubitkom moždanih ćelija i drugih nepravilnosti mozga.

brain exercise

Kako vežbanje može popraviti vašu memoriju

Vežbanjem postajete zdraviji - gradite zdravo telo putem odgovarajućih vežbi i ishrane. Aerobne (kardio vežbe) će vam pomoći da kontrolišete svoj krvni pritisak i holesterol, što je od vitalnog značaja za protok krvi kroz telo (uključujući i mozak). Krv prenosi kiseonik i druge hranjive materije putem krvi kroz celo telo, koje su kritične za zdravlje vašeg mozga.

Osobe koje se bave nekom fizičkom aktivnošću, uglavnom se i zdravije hrane. Povećan unos voća i povrća može pomoći u sprečavanju preranog gubitka pamćenja i samim tim izgrađujući vaše telo i um, uticati i na druge aspekte vašeg života. Takođe, unoseći masnu ribu (losos, skuša, haringa, jezerska pastrmka) najmanje dva puta nedeljno, omogućavate vašem organizmu preko potrebne omega 3- masne kiseline. Iako je prva asocijacija na omega-3 masne kiseline očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, sve je više naučnih dokaza koji govore u prilog pozitivnom učinku omega-3 masnih kiselina na misaone sposobnosti. Posebno su zanimljiva istraživanja koja govore o povoljnom učinku omega-3 masnih kiselina na razvoj mozga kod odojčadi i dece.

Mnogo osoba ima raznorazne životne probleme izazvane stresovima na poslu ili nedostatkom finansija, a samim tim imaju i često problema sa spavanjem. Međutim, istraživanja su pokazala da osobe koje se bave nekom fizičkom aktivnošću imaju i bolji san nakon toga. Lišavanje normalnog sna a samim tim i fizičke aktivnosti, može vas dovesti do nekom od stadijuma gojaznosti i do mnogih drugih kardiovaskularnih problema, a na kraju i do problema sa memorijom.

 

Efekti fizičke aktivnosti na mozak

 

1. Povećan protok kiseonika

Jedan od neposrednik efekata aerobnog vežbanja jeste i povećan protok kiseonika i drugih hranjivih materija putem krvi kroz ceo orgnizam i do mozga. Redovno vežbanje povećava cirkulaciju malih krvnih sudova koji prenose hranjive materije do mozga i samim tim poboljšavaju kognitivne funkcije mozga. Kontinuirane aktivnosti kao što su umerena šetnja, lagani džoging, vožnja bicikle i sl. povećavaju moždanu cirkulaciju i vašu memoriju. To znači da kada se spremate za neki ispit ili težak posao, više će vam prijati da napravite pauzu sa nekom laganom šetnjom nego da provedete sedeći tokom čitavog dana;

 

2. Stres 

Dokazano je kako preterana količina stresa može uzrokovati razne bolesti i stanja. Može doći do anksioznih poremećaja, depresije i zloupotrebe opojnih droga. Stres može da utiče na bilo koji organ, bilo koji sistem, bilo koji deo našeg tela. Često uzrokuje osip na koži, visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, probavne smetnje, neke vrste raka, a čak ubrzava proces starenja. Naučnici Univerziteta Jejl ustanovili su da stresne situacije, kao što su razvod i otpuštanje, mogu da izazovu smanjenje sive mase u delovima mozga zaduženim za osećanja i fiziološke funkcije. Oni upozoravaju da promene u sivoj masi mogu biti nagoveštaj budućih psihičkih problema.

S druge strane vežbanje opušta mišiće, proizvodi osećaj sreće i otklanja stres stvaranjem euforije. Vežbanje smanjuje osećaj frustracije, a vrlo je verovatno da će osobe koje se redovno bave nekom fizičkom aktivnošću biti i manje podložnije stresnom reagovanju u nepovoljnim situacijama od osoba koje vode sedentarni način života;

 

3. Plastičnost mozga

Do ranih šezdesetih nije bilo prihvaatano mišljenje da se mozak može strukturalno menjati putem iskustva. Većina naučnika je verovala da nakon brzog razvoja mozak postaje strukturalno stabilan i jedino se može starenjem povećti ili smanjiti u svom obimu, ali nije prihvatana činjenica da se i njegova morfologija može menjati kao odgovor na promene u okruženju. Može se predstaviti posle operacije putem oporavka, kada vežbanje utiče na povećanje određenih faktora u mozgu koji su neophodni za preživljavanje neurona i jačanje nervnih veza. To znači da u skladu sa promenama u okruženju, tako se i naš mozak menja, a tu promenu nazivamo plastičnost mozga;

 

4. Neurotrofni moždani faktor

Sekretorni protein koji je kod ljudi kodiran BDNF genom. Naučnici već neko vreme veruju da BDNF pomaže da se objasni zašto se mentalno funkcionisanje poboljšava fizičkom aktivnošću. Istraživanja su pokazala da porast proteina BDNF usled fizičke aktivnosti može da ima posebnu ulogu u poboljšanju memorije i sećanja. Istraživanja su pokazala da BDNF faktor nije ključn samo za očuvaanje memorije, već i za obavljanje zadataka koji zahtevaju veštinu. Osobe sa genetskom predispozicijom za smanjen nivo BDNF uglavnom nemaju sposobnost da obavljaju komplikovanije zadatke i za njih je redovna rekreacija najvažnija kako bi poboljšali svoje kognitivne sposobnosti. Generalno možemo zaključiti da za sve ljude važi da fizička aktivnost povećava nivo proteina BDNF i poboljšava kognitivno zdravlje.

 

5. Insulinu sličan faktor rasta (IGF-1)

Proteini koji su visoko homologni sa insulinom. IGF-1 proteini su deo sistema kompleksa koji ćelije koriste da komuniciraju sa njihovim fiziološkim okruženjem. Sastoje se od 70 aminokiselina Proizvode se prvenstveno u jetri i imaju funkciju u kontroli rasta i preoblikovnju tela i  tkiva. Istraživanja su pokazala da je fizička aktivnost itekako povezana sa povećanjem IGF-1 u mozgu kao i poboljšanje kognitivnih sposobnosti. Protektivno dejstvo fizičke aktivnosti ostvaruje se redukcijom cirkulišućeg nivoa insulinu sličnog faktora rasta (IGF), koji u visokoj serumskoj koncentraciji predstavlja rizik za nastanak karcinoma kolona, rektuma, prostate, dojke i pluća. Efekat na sniženje IGF može varirati zavisno od populacije ili tipa fizičkog opterećenja, ali potpomažući mehanizam predstavlja povećanje nivoa cirkulišućeg IGF-vezujućeg globulina 3, koji vezivanjem IGF onemogućava njegovo potencijalno kancerogeno dejstvo.

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

October 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Brojač poseta

Danas9
Juče301
Nedeljno1349
Mesečno4537
Ukupno655543

Currently are 8 guests and no members online