Fizička aktivnost i srčani problemi

Fizička aktivnost i srčani problemi - 5.0 out of 5 based on 1 vote
User Rating:  / 1
PoorBest 

 

Brojna istraživanja su pokazala da je redovna fizička aktivnost korisna za sve uzraste, i bitan deo održavanja kardiovaskularnog zdravlja i normalne telesne težine. U slučaju da imate neke probleme ili bolesti srca, koristi od vežbanja za vas mogu biti mnogo veće nego za većinu ljudi. Bez obzira da li je vaš cilj u ovakvoj situaciji da provodite aktivan način života, da budete nezavisni, smanjite uzimanje lekova ili samo želite da se osećate bolje, vežbanje bi trebalo da postane važan deo vašeg života. Bezbedan nivo vežbanja će zavisiti od vašeg nivoa zdravlja kao i stadijuma vaše bolesti, ali čak i mala količina fizičke aktivnosti može da donese velike koristi za vas.

Redovna i planirana fizička aktivnost može učiniti vaš srčani mišić snažnijim i pomoći vam da budete aktivniji i tokom svakodnevnih aktivnosti bez bolova u grudima i drugih simptoma. Vežbanje će takođe smanjiti krvni pritisak i holesterol, a ukoliko imate dijabetes, pomoći će vam kontrolu šećera u krvi.

Uvek a posebno u vašoj trenutnoj situaciji, potreban je razgovor sa vašim lekarom, pre ulaženja u bilo koji program vežbanja. Potrebno je da proverite sa svojim lekarom intenzitet i količinu vežbi koje su bezbedne za vas. Ovo je vrlo važno u situacijama ukoliko:

  • nedavno ste imali srčani napad;
  • imate česte bolove u grudima, i teško dišete;
  • imate dijabetes;
  • nedavno ste imali operaciju na srcu ili neku drugu proceduru.

 

 

Preporučene vežbe

Vaš lekar će svakako reći koje su i kakve vežbe najpogodnije za vas, a mi ćemo pokušati da vam predstavimo primere fizičke aktivnosti koje bi mogli uz konsultacije sa lekarom da sprovodite.

Aerobne aktivnosti doprinose vašem srcu i plućima tokom dužeg vremenskog perioda. Aerobne aktivnosti će vam pomoći da vaše srce bolje iskorišćava kiseonik i poboljšaće protok krvi u organizmu. Trebate težiti laganom do umereno teškom vežbanju, tako da vaše srce radi malo teže svakog sledećeg puta, ali nikako do krajnjih granica i do maksimuma.

Uvek počnite lagano, sa 5-10 minuta laganog zagrevanja. Izaberite vežbe kao što su hodanje, plivanje, džoging, biciklizam ili rad na nekoj od kardio sprava u klubu: traka za trčanje, bicikla ili steper. Možete kombinovati ove aerobne aktivnosti 3-4 puta nedeljno 20-30 minuta.

Uvek odvojite dovoljno vremena da se istegnete posle svake fizičke aktivnosti, kako bi lagano umirili svoj organizam i srčane otkucaje i sprečili nastanak prevelikih upala.

Uvek uzmite dan pauze između treninga, a ukoliko se osećate još uvek umorno, ili osećate bilo kakve simptome vaših problema sa srcem odmah prestanite sa fizičkom aktivnošću i javite se svom lekaru.

Kada je toplo vreme, vežbajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, pazeći da ne nosite previše slojeva odeće, kao i to da ste uvek dovoljno hidrirani.

Kada je vreme hladno, obucite se dovoljno da možete normalno obavljati svoju fizičku aktivnost, ali sa sobom uvek ponesite i presvlaku kako bi ste se odmah presvukli i sprečili razboljevanje. Savetujemo vas da tokom hladnih dana uvek vežbate u zatvorenom prostoru, ili da konsultujete svog lekara da li je u redu da vežbate u ovakvim uslovima i na otvorenom prostoru.

Trening sa opterećenjem može poboljšati vašu snagu i pomoći vašim mišićima da rade zajedno. Trening snage pomoći će vam obavljanje svakodnevnih aktivnosti, i smanjiti vaše umaranje. Imajte na umu da vežbe snage ne pomažu rad vašeg srca bolje od aerobnih vežbi, i uvek veći akcenat postavljajte na aerobne - kardio aktivnosti kada je reč o poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja.

U zavisnosti od težine vaše bolesti i problema, najbolji način je da se konsultujete sa profesionalnim trenerima ili fizioterapeutima, ili od strane osoba koja može da vam pokaže kako da dekvatno obavljate određene vežbe.

 

Koje osobe ne bi trebale da rade vežbe sa opterećenjem

Pojedini srčani bolesnici sa određenim problemima ne bi trebali da rade vežbe za snagu sa opterećenjem. Trening sa tegovima se ne preporučuje ukoliko:

  • imate nestabilne koronarne bolesti srca kao one sa anginom pektoris;
  • opasne plućne hipertenzije;
  • simptomatične srčane stenoze;
  • akutne infekcije okolnih tkiva srca ili samog srca;
  • nekontrolisan visok krvni pritisak (veći od 180/110);
  • disekciju aorte;
  • marfanov sindrom.

heart-exercise

Praćenje intenziteta fizičke aktivnosti

Ukoliko je vaša fizička aktivnost previše opterećujuća za vaše srce, možete imati bolove ili neke druge simptome kao što su:

  • vrtoglavica i nesvestica;
  • bolovi u grudima;
  • nepravilan i previsok rad srčanog pulsa;
  • kratak dah;
  • mučninu.

Veoma je važno da pratite i obratite pažnju na ove znakove upozorenja. Morate znati kako da tretirate vaše srčane probleme i kako da dejstvujete ukoliko se oni dese za vreme vaše fizičke aktivnosti.

Uvek sa sobom ponesite lekove koje koristite u slučaju nastanka problema. Otvorite dnevnik praćenja promena i simptoma, i pratite kada i kako oni nastaju. Podelite ove informacije i sa svojim lekarom. Ukoliko se ovi simptomi češće pojavljuju, i ne prestaju i nakon vaše aktivnosti, odmah prestanite sa vežbanjem i porazgovarajte sa svojim lekarom.

 

Ocena uočenog napora - Borgova skala

Putem ove skale možete pratiti intenzitet vežbanja i uočiti napor koji trenutno vežba iziskuje. Skala se kreće od brojeva 0 - 10, a brojevi vrednuju težinu vaše aktivnosti. Istraživanja su pokazala da osobe vrlo dobro putem sopstvene percepcije uočavaju napor tokom vežbanja. Putem sledeće skale možete tokom svih izabranih vežbi lako sebi odrediti napor tokom vežbanja.

Borgova skala:

0 Nikakav

0,5 Veoma, veoma slab

1 Veoma slab

2 Slab

3 Umeren

4 Donekle jak

5 Jak

6

7 Veoma jak

8

9

10 Veoma, veoma jak - maksimalan

U većini slučajeva, trebali bi vežbati na skali od 3-4, prateći reakciju na vaše telo i srce.

Trebali bi da budete upoznati sa vašim srčanim otkucajima za vreme odmora. Na ovaj način znaćete ukoliko vaše srce prebrzo kuca za vreme fizičke aktivnosti. Ukoliko osećate brzo lupanje srca, odmah usporite ili prestanite sa vežbanjem. Pratite po prestanku fizičke aktivnosti da li se srčani otkucaji vraćaju u normalu nakon 10 minuta odmora. Broj srčanih otkucaja možete pratiti palpatorno ili putem uređaja za merenje srčanih otkucaja koji se nalaze na kardio spravama ili putem monitora srčane frekvencije u obliku sata i trake o kojima možete pogledati i na našem sajtu u okviru fitnes opreme.

Pijte dovoljno vode, pravite veće pauze i izbegavajte naporne i teške vežbe.

 

Kada pozvati lekara

Svog lekara bi trebali da pozovete u slučaju da:

  • osećate bol, pritisak, stezanje ili težinu u grudima, rukama, vratu ili vilici;
  • imate kratak dah;
  • probleme sa gasovima ili probavom;
  • trnjenje u rukama;
  • znojite se pojačano ili menjate boju;
  • imate vrtoglavice.

Pozovite lekara ukoliko primetite drugačije stanje organizma ili prilikom nastanka bilo koje promene koju ranije niste primećivali ili vam je neobična.

 

Savet

Sedentarni ili neaktivan način života jedan je od glavnih faktora rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti. Srećom, mnoge faktore rizika možete ublažiti i sprečiti njihov nastanak redovnom i umerenom fizičkom aktivnošću li i pravilnom ishranom. Redovna aerobna - kardio aktivnost može vam doneti mnoge prednosti a neke od njih su i:

  • jačanje srca i kardiovaskularnog sistema;
  • poboljšanje cirkulacije i pomoć telu da bolje iskorišćava kiseonik;
  • poboljšati simptome srčane insuficijencije;
  • povećati nivo energije tako da možete više i tokom vaših svakodnevnih aktivnosti;
  • povećanje izdržljivosti;
  • niži krvni pritisak;
  • poboljšanje ravnoteže i fleksibilnosti zglobova;
  • jača kosti;
  • smanjenje masti i održavanja zdrave telesne težine;
  • smanjenje stresa, napetosti, anksioznosti i depresije;
  • pruža samopouzdanje;
  • poboljšava san;
  • čini da se osećate opuštenije i odmorno;
  • čini da se osećate zdravo i fit.

 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

December 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
26 27 28 29 30 1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31 1 2 3 4 5 6

Brojač poseta

Danas173
Juče243
Nedeljno1157
Mesečno3334
Ukupno669753

Currently are 42 guests and no members online