Šta predstavlja sindrom sportskog srca

Šta predstavlja sindrom sportskog srca - 5.0 out of 5 based on 1 vote
User Rating:  / 1
PoorBest 

 

Sportsko srce predstavlja fenomen i u anatomskom i u funkcionalnom smislu koji još uvek nije dovoljno istražen. Sportsko srce jeste uvećanje srca koje nastaje kao normalna adaptacija usled treninga. Pod sportskim srcem se podrazumeva zdravo i funkcionalno povećano srce kod utrenirane osobe.

Kako bi se aktiviranim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima visokog intenziteta, srce podleže morfološkim, funkcionalnim i elektrofiziološkim promenama koje sve zajedno jednim imenom nazivamo sindrom sportskog srca ili samo sportsko (atletsko) srce.

srce diže tegove

 

Fiziološke i biohemijske karakteristike

Sportsko srce je benigno povećanje srčane mase sa specifičnim morfološkim promenama i predstavlja fiziološku adaptaciju na opterećenje izazvano sportskim treningom. Odlikuje se:

  • povećanjem udarnog volumena
  • povećanjem mioglobina i glikogena u srcu
  • povećanjem mogućnosti potrošnje šećera i mlečne kiseline iz krvi
  • smanjene frekvence srca u miru i pri submaksimalnim opterećenjima

Bavljenje čestim sportskim aktivnostima (aerobnim i anaerobnim) dolazi do smanjenja arterijskog krvnog pritiska, kako sistolnog (gornjeg) tako i dijastolnog (donjeg), kao i povećanja radnog kapaciteta uz postizanje bržeg oporavka nakon akutnih opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika je manja pri naporima, što povećava srčanu rezervu, a funkcija pumpe srca je poboljšana. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, poboljšava insulinska rezistencija i lipidni status.

Pojam sportskog srca prvi put je opisan od strane švedskog lekara S. Henchena 1899. godine. Kod visoko utreniranih sportista, srčana frekvencija može biti jako smanjena. Registrovane srčane frekvencije nekih sportista bile su čak samo 30 otkucaja u minuti (kod biciklista), dok uobičajna frekvencija srca visoko utreniranih sportista može biti oko 40 otkucaja u minuti. Značajna razlika ogleda se u pogledu udarnog volumena koji je znatno veći kod utreniranih pojedinaca.

Najveća sportska srca nalazimo kod sportista izdržljivosti: skijaši, trkači, biciklisti, sa srčanim obimom preko 1100 ml, potom plivači, kanuisti, rvači i dugoprugaši sa obimom oko 1000ml. Veslači i fudbaleri mogu imati srčani obim od oko 900ml, a sprinteri i gimnastičari od oko 800ml. Kod sportiskinja nisu uočene značajne promene u obimu srca.

Težina srca kod sportista kreće se od 300-400g (normalna težina srca je oko 300g). Kritična masa veličine srca bila bi oko 500g jer bi tada srce bilo ugroženo zbog povećane hipertrofije ne bi bilo u mogućnosti da stvara dovoljan broj kapilara koje bi miokard snabdevale kiseonikom.

 

Od čega zavisi da li će nastati sportsko srce

Da li će i u kojem stupnju kod jednog sportiste nastati sportsko srce, zavisi od vrste sportske aktivnosti, intenziteta, dužine sportskog staža, pola i konstitucije. Kod kontinuiranog dinamičkog opterećenja (aerobni sportovi), koje karakterišu ritmične izotonične kontrakcije velikih mišićnih grupa, a čiji je rezultat vidljivo kretanje u prostoru - mišići se ponašaju kao mišićna pumpa, vraćajući krv u srce i najviše ga opterećujući volumenom krvi koja u njega pristiže i skladno tome kod ovih sportista dolazi do najvećeg povećanja srčanog mišića.

Nasuprot tome, sportisti koji su podvrgnuti kraćem ali intenzivnijem opterećenju (npr. sportovi snage), može postojati značajno povećanje u srčanoj masi, ali bez značajnog povećanja srčanih šupljina. Kod treninga brzine i snage, većinom se vidi periferna mišićna hipertrofija sa malim ili nikakvim promenama u volumenu srca.

 

Kakve su razlike između sportista i osoba koje se ne bave sportom

Dijametar srčanih šupljina kao adaptacioni odgovor na fizičku aktivnost, prema krajnjim rezultatima studija pokazuje povećanje od 10% u odnosu na sedentarnu populaciju, sa prosečnom vrednošću od 54mm, što je još uvek u granicama normale postavljenih za opštu populaciju (gornja granica je 54mm). Vrednosti veće od 60mm su veoma retke kada je u pitanju sportsko zdravo srce.

Debljina srčanog mišića je u proseku veća za 15-20% u odnosu na sedentarnu populaciju, i prema većini studija iznosi oko 10.5 mm, sa svega 1% onih koji prelaze vrednost od 12 mm koja se smatra gornjom granicom ovog parametra za opštu populaciju. Zdravo sportsko srce ima najčešće debljinu zida manju od 13 mm. Najveće vrednosti pripadaju veslačima i kanuistima.

Važno je napomenuti da je u sportskoj kardiologiji jedan od najznačajnijih faktora koji razlikuje zdravo sportsko od bolesnog srca simetričnost srčanih promena, kao i koncentričnost remodelinga. Asimetričnost i ekscentrični remodeling (proširenje komora ne prati debljanje srčanog mišića) govori u prilog patološkog stanja.

Ukupna masa leve komore je prema većini studija za 45-50% veća kod sportista u odnosu na sedentarnu populaciju, ali ipak njene vrednosti su kod svega 15-25% sportista veće od kriterijuma za hipertrofičnu kardiomiopatiju, oboljenje koje je najčešći uzrok iznenadnih srčanih smrti u sportu. 

Genetski faktori takođe imaju velikih uticaja, pa je zanimljiv podatak da se adaptacione promene karakteristične za sportsko srce mogu pojaviti već i u ranoj mladosti, u dobi od samo 5 godina.

 

Opšti savet

Do 30-tih godina prošlog veka povećano srce sportista smatralo se štetnom pojavom pa se povećanje povezivalo sa hipertrofijom. Mnoga istraživanja dokazala su kako je sportsko srce u stvari zdravo srce i definitivno nije samo po sebi uzrok nastanka iznenadne smrti sportista. Međutim, da bi se izbegli bilo kakvi incidenti na sportskim terenima potrebno je sprovođenje temeljnih sistematskih pregleda kako bi se pravovremeno otkrilo eventualno postojanje bilo kakvih strukturalnih ili funkcionalnih anomalija srca, što je jako važno za lekare koji bi trebali da prepoznaju karakteristike zdravog sportskog srca od eventualnog prikrivenog oboljenja, koje bi u slučaju vanrednih sportskih napora moglo biti čak i fatalno. 

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

July 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5

Brojač poseta

Danas159
Juče198
Nedeljno1580
Mesečno3430
Ukupno641758

Currently are 270 guests and no members online