Tenis

Tenis - 5.0 out of 5 based on 2 votes
User Rating:  / 2
PoorBest 

 

Tenis je sportska igra koju mogu igrati po dva igrača (singl - pojedinačno) ili u parovima (dubl - parovi). Parovi mogu biti muški, ženski ili mešoviti. Tenis se igra na obeleženim specijalnim igralištima, ravnoj podlozi koja može biti od trave, šljake ili betona i tereni za igranje u zatvorenom prostoru. Teren je dugačak 23,77m i širok 8,23m za singl, dok je za dubl nešto širi i tada iznosi 10,97m. Na polovini teniskog terena nalazi se mreža koja je visoka 107cm na krajevima, a na sredini terena iznosi 91,4 cm.

teniski teren

Pravila

U takmičarskom tenisu svaki takmičar ima pravo da servira najviše dva puta u toku jednog poena. Ukoliko loptica udari u mrežu prilikom serviranja servira se i drugi put. Servis se obavlja unakrsno prema položaju igrača sa jednog na drugi kraj terena. Može se igrati u dva ili tri dobijena seta u zavisnosti od takmičenja, i igra se u šest gemova, osim kada je rezultat 6:5, kada se igra i sedmi gem. Kada je rezultat 6:6, igra se takozvani "taj-brejk", do 7 ili više dok se ne postigne razlika od dva poena. Kod "taj-brejka" servira se naizmenično po dva puta. Takođe, ako u toku igre loptica okrzne mrežicu i padne u protivnikovo polje, računa se kao poen.

Osnovne udarce reketom u tenisu delimo na:

  • bekhend - udarac koji se izvodi sa suprotne strane u odnosu na forhend, i drugom stranom reketa;
  • forhend - udarac izveden prednjom stranom šake;
  • drop-šot - skraćena lopta;
  • volej - igrač udari loptu pre nego što ona udari o pod;
  • pasing-šot - kada igrač u odnosu na protivnika koji je na mreži odigra levo ili desno;
  • lob - kada loptica prebaci suparnika ali udari u polje;
  • servis - nabacivanje i udaranje lopte za početak seta ili gema;
  • slajs - sličan udarac voleju, ali ovakve loptice su sporije i imaju više obrta;
  • smeč - kada se loptica skine dok je u vazduhu, i udari u protivničku polovinu terena;
  • ritern. - odgovor na servis.

 

Lopta za tenis

Loptica za tenis je izrađena od specijalnih materijala. Oko 85% mase loptice čini hemijski obrađena guma. Površina loptice izrađena je od posebnih vunenih vlakana - tzv. filca. Filc delimično isparava, i nastaju dlačice na tkanini, koje smanjuju otpor vetra, brzinu i odskok loptice. Teniska lopta je prečnika od 6,35 cm do 6,67 cm i dozvoljene težine od 56,7 g do 58,5g. Loptice su obično žute boje.

 

Reket za tenis

Reketi su napravljeni od tvrdih materijala poput plastike i metala (gvožđe, aluminijum i metalnih legura). Ranije su reketi pravljeni od drveta i bili su podložni brzom lomljenu i zbog toga bili izbačeni iz upotrebe. Reket se sastoji od reketa, mreže, koja je napravljena od specijalnih elastičnih materijala, i drške. Maksimalna dozvoljena dužina rama teniskog reketa (uključujući i dršku) je 81,28 cm, a širina 31,75 cm. Dozvoljene dimenzije polja unutar rama su: dužina 39,37 cm, a širina 29,21 cm.

 

Bodovanje tokom igre

U tenisu bodovanje se vrši poenima, gemovima i setovima. Igrač dobija poen nakon što servira ili vrati lopticu u protivničko polje. Poeni se označavaju brojevima: 0, 15, 30, 40. Za igrača koji nije osvojio poen, obično se kaže (eng. love). Pri rezultatu 40:40, kaže se da su igrači izjednačeni (eng. deuce). Kako bi igrač dobio gem mora da osvoji još jedan dodatni poen. Igra se do 6 osvojenih gemova, ili ukoliko je 6:5, igra se dok ne bude 7:5. Ukoliko je rezultat 6:6, igra se "taj-brejk", odnosno dodatna igra sve dok ne bude dva razlike u poenima kako bi se utvrdilo ko osvaja set.

Pauze između poena dozvoljene su na 25 sekundi. U slučaju povrede igrača, moguće je da sudija odredi medicinski time-out u trajanju od 3 minuta. Po okončanju drugog seta (za žene) i trećeg seta (za muškarce), igrači sami mogu zatražiti pauzu i dobiti ne dužu od 10 minuta. U slučaju prekida meča više od 10 minuta, dozvoljeno je ponovno zagrejavanje. Zamena loptica, može se izvršiti posle svakog sedmog gema za žene, odnosno šestog gema za muškarce.

US Open Tennis-9-1

Sudije

Tokom takmičarskih teniskih igara, kontrolisanje igre dodeljena je sudijama:

1.) Glavni sudija (eng. chair umpire) - sedi na uzdignutom sedištu pokraj sredine igrališta i ima najveću kontrolu nad igrom;

2.) Linijske sudije - nalaze se izvan obeleženog okvira za igru i prate regularnost kretanja loptice;

Uvođenjem nove tehnologije pod nazivom "Hawk-Eye System", koja prati putanju loptice i snima zapis, omogućeno je igračima da opozovu odluku glavnog sudije (eng. challenge) i zatraže ponovljeni snimak kretanja loptice. Svaki igrač ima pravo na 3 challengea tokom jednog seta. Ukoliko je igrač u pravu, tj. ako je glavni sudija doneo pogrešnu odluku, ta se odluka ispravlja i ponavlja se sporni poen. Igrač tada ne gubi challenge, ali ukoliko je igrač zatražio challenge, a odluka glavnog sudije je ipak bila ispravna, onda on gubi challenge.

 

Turniri

Teniski turniti se održavaju na godišnjem nivou prema pravilima koje definiše Međunarodna teniska federacija. Turniri se razlikuju prema žrebu i visini novčanih sredstava.

 

Muški teniski turniri (ATP) dele se na sledeće kategorije:

 

  • Grand Slam 2000;
  • ATP World Tour Masters 1000;
  • ATP World Tour 500;
  • ATP World Tour 250;
  • Challengeri i Featuresi kao najniže kategorije.

 

Ženski teniski turniri (WTA) se dijele na slijedeće kategorije:

 

  • Grand Slam;
  • WTA Premier turniri;
  • WTA International turniri;
  • Challengeri i Featuresi kao najniže kategorije.

U timskim takmičenjima (timovi i države): Davis Cup, Fed Cup, ARAG World Team Championship i Hopman Cup.

 

Treniranje tenisa

Za početak treniranja tenisa najbolji je uzrast između 5 i 7 godina. Tenis kao sportska aktivnost koristan je za opšti fizički razvoj, koordinaciju pokreta i razvoj snage kod deteta. Ali, pre nego što stignu do Vimbldona, male šampione čekaju dugogodišnji uporni trenizi: sa pet godina tri puta nedeljno, sa šest godina četiri puta nedeljno, a što su starija, to se napor i zahtevnost treninga povećava.

Tenisere možemo podeliti u tri osnovna nivoa: takmičari, srednji nivo rekreacije i početnici.

Takmičari su svi oni koji imaju iza sebe najmanje jedno takmičenje bez obzira da li imaju 10 ili više godina. Da bi neko došao do stadijuma takmičara, praksa je pokazala da mora minimum da trenira 2 - 3 godine. Takmičari veterani na primer igraju tenis u proseku 5 - 10 godina, pa je u skladu sa tim i širok spektar takmičara i iskustva u ovoj igri. Ono što je svima zajedničko je prolaz kroz tenisku školu i učenje osnovnih tehnika i motorike.

Rekreativci koji spadaju u srednji nivo su svi oni koji povremeno igraju tenis, što ne znači da su prošli tenisku školu ali su verovatno imali neke privatne ili grupne časove tenisa. Često je među njima mnogo samoukih, koji su se bavili nekim sličnim sportovima i vole da u slobodno vreme odigraju po koju partiju sa svojim prijateljima.

Početnici su svi oni koji prvi put dolaze u kontakt sa ovim sportom. Sportsko prediskustvo i talenat mogu odigrati veliku ulogu, ali je vrlo bitno naglasiti da je u svakom sportu najbitniji veliki rad i zalaganje kako bi se bilo šta postiglo. Ako upisujete svoje dete u neku tenisku školu, preporučujemo vam da ga ne presirate i ostavite najveći deo posla treneru, sve ostalo će doći kasnije sa radom i godinama. Ne možemo ni svi mi postati profesionalci, kao što ni svaki sport ne prija svima i nije za svakoga. 

 

Trening profesionalnih tenisera

Kada bi se analizirala teniska igrala, moglo bi se videti da je udeo energetskih nivoa profesionalnih tenisera najvećim delom anaeroban (oko 70%), ako bi se posmatrali pojedinačni poeni, dok je trajanje celog meča (od 30 minuta do nekoliko sati) uglavnom aerobno. Anaerobne aktivnosti u teniskom meču odnose se na brza kretanja i izlaske na mrežu, brze izmene udaraca sa osnovne crte sa naglim promenama pravca kretanja. Tu takođe spada izvođenje pojedinih teniskih elemenata poput servisa, smeča i sl. Anaerobnu izdržljivost najbolje možemo razviti kod tenisera putem eksplozivnih treninga, čestim promenama brzine, pravca i intenziteta treninga.

Aerobne aktivnosti su sve ostale faze teniske igre niskog intenziteta, koje nikako ne treba zanemariti, gde se računaju i povremeno zaustavljanje igre, promene strana i sl. Glavni faktor koji utiče na svakog tenisera tokom dugih mečeva je umor. Aerobnu izdržljivost možemo razvijati kontinuiranom ili intervalnom metodom. Kontinuirana metoda se odvija bez prekida, a može trajati i više od 60 minuta, uz intenzitet od 60% i frekvenciju srca 150 – 160 otkucaja u minuti. Intervalna metoda se sastoji od ponavljanja jakih trenažnih opterećenja kraćeg ili dužeg trajanja. Može se koristiti trčanje različitih deonica, trčanje sa promenom tempa, kao i specifične vežbe odgovarajućeg intenziteta koje se kreće od 60 – 80% u zoni frekvencije srca 150 – 180 otkucaja u minuti sa intervalom odmora 2 – 3 minuta.

Sve ove činioce treba uzeti u obzir prilikom planiranja i programiranja treninga jednog profesionalnog tenisera koji bi trebao biti usmeren na poboljšanje izdržljivosti, tehnike, kretanje u igri i ostalih sposobnosti potrebnih za uspešno dobijanje meča.

Mapa sajta

Pretražite sajt

Prevedi stranicu

srendeitrues

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

October 2018
Mo Tu We Th Fr Sa Su
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4

Brojač poseta

Danas15
Juče257
Nedeljno554
Mesečno3742
Ukupno654748

Currently are 12 guests and no members online