Povreda ramena

Povreda ramena - 4.0 out of 5 based on 2 votes
User Rating:  / 2
PoorBest 

 

Rameni zglob sastoji se iz tri kosti: kost nadlaktice (humerus), lopatica (skapula) i ključna kost (klavikula). Rameni zglob je sastavljen od tri zgloba: glenohumeralni zglob, akromioklavikularni zglob, sternoklavikularni zglob. Rameni zglob je sa najvećim obimom pokreta od svih zglobova u našem telu. U zglobu ramena postoji veliki broj struktura (ligamenata, tetiva i mišića) koji su međusobno u kontaktu i funkcionalno utiču jedni na druge. Zbog komplikovane anatomije regiona ramena i mnoštva elemenata koji mogu biti oštećeni, dijagnostika i uzrok bola često nije jednostavan.

Pokrete zgloba ramena određuju oblici zglobnih tela. Ovaj zglob je interakcija četiri bazična pokreta i to: elevacija (fleksija i abdukcija), rotacija (spoljašnja i unutrašnja), horizontalna fleksija i ekstenzija i forsirane depresije (ekstenzija iz fleksije ili vertikalna abdukcija i abdukcija).

 

Uobičajena dijagnoza - PHS (Periarthritis humeroscapularis) je nedovoljna i upućuje samo na oboleli region, a ne na obolelu strukturu. Tegobe mogu da potiču sa oko petnaestak specifičnih mesta na ramenu, bilo da su posledica procesa na pripojima tetivama (entenzitisima), na njihovim ovojnicama (tenosinovitisima i tendinitisima), na subakromialnoj, subdeltoidnoj i subskapularnoj bursi (bursitisima), na glenohumealnom ili akromioklavikularnom zglobu (artritisima ili artrozama) ili se radi o kompresivnom sindromu supraskapularnog nerva.

 57306681 XS

Najčešće povrede posledica su akutne traume, što znači da su nastale od direktnog udarca ili pada na ruku. To mogu biti najčešće prelomi i iščašenja ali se se mogu nastati i dosta složenije povrede. Javljaju se najčešće u kontaktnim sportovima kao što su fudbal, rukomet, hokej... Radi se najčešće o iščašenjima ramena ili ključne kosti, prelom ključne kosti, a nešto ređi je prelom vrata humerusa. Ove povrede se relativno lako dijagnostikuju s obzirom da se problem javlja neposredno nakon udarca ili pada. Ove povrede su češće i kod sportista sa posturalnim deformitetom. Statički položaj tela izaziva veliko trošenje mišića i ligamenata i tako vremenom nastaju povrede.

 

Povrede akromioklavikularnog zgloba (isčašenja)

dislocation pic 5

Akromioklavikularni zglob predstavlja spoj izmedju ključne kosti i akromniona lopatice, strukture kosti koja se nalazi iznad zgloba ramena. Do akromioklavikularnog iščašenja najčešće dolazi prilikom dejstva direktne sile koja deluje odozgo na ovaj zglob (udarci, saobraćajne nesreće), ali i prilikom pada na ruku, pri čemu se akromnion povlači na dole i odvaja od ključne kosti (klavikula). Statistički podaci pokazuju da se iščašenja akromioklavikularnog zgloba javljaju najčešće kod kontaktnih sportova i najvećim delom tokom druge decenije života. Osobe muškog pola su oko pet puta češće pogodjene ovim tipom povrede od osoba ženskog pola.

Kliničke manifestcije iščašenja akromioklavikularnog zgloba su:

  • bol u zahvaćenoj regiji koji je prilično jak;
  • pojava otoka zahvaćene regije;
  • često se javlja hematom na bazi vrata;
  • ključna kost često štrči poput stepenika na gore i postoji jasna asimetrija leve i desne strane;
  • specifičan znak je simptom dirke na klaviru pri kom se prilikom guranja ključne kosti na dole, ona vraća u prvobitan položaj;
  • postoji ograničena i bolna pokretljivost ruke i ramena;
  • moguće je probijanje kože spoljašnjim okrajkom klavikule i udružene frakture ključne kosti i akromiona.

Dijagnoza se obično potvrdjuje rendgenskim snimkom ovog zgloba, ili rendgenskim snimkom pri kom pacijent drži u ruci teret od par kilograma.

Prilikom iščašenja akromioklavikularnog zgloba, zbog velikog bola savetuje se ordiniranje analgetika i aplikovanje lokalno leda sa ograničavanjem pokreta u akutnoj fazi. Savetuje se korišćenje imobilizacije u trajanju od dve nedelje sa ograničavanjem aktivnosti u trajanju od 6 nedelja. Kod ponovljenih iščašenje i otvorenih iščašenja dolazi u obzir ortopedsko hirurško lečenje sa plasiranjem Kišnerovih igala kroz ključnu kosti i akromnion i reparacijom pokidanih ligamenata.

 

Plivačko rame je karakteristična povreda ramena. Javlja se kod plivača gde dolazi do istegnuća, ili male naprsline supra-spinalnog mišića. Paralelno dolazi do istegnuća (ili naprsnuća rotatora isprepletane grupe mišića uključujući i supraspinalni mišić) tetiva i kapsule koja okružuje rame i daje mu stabilnost na kuglastom zglobu. Pored plivanja i vaterpola, plivačko rame se javlja kod košarkaša, rukometaša, tenisera, ragbista, a često ga srećemo kod zidara, slikara, kao i kod nekih fabričkih poslova i radova u kući.

swimshoulders

Pošto je najzastupljenija povreda u plivanju obljasnićemo i kako nastaje. On nastaje tako što u određenim fazama zaveslaja u različitim stilovima plivanja, tetive mišića na prednje-spoljašnjoj strani ramenog zgloba bivaju uštinute izmedju ramene kosti i lopatičnog grebena. Ponavljanje ovog pokreta tokom plivanja dovodi do inflamacije i oštećenja tih tetiva i okolnog mekog tkiva.

Tretman ovih poremećaja uključuje rehabilitaciju mišića rotatorne manžetne, naročito njihove funkcije u dinamičkoj stabilizaciji ramenog zgloba, korigujući eventualni mišićni disbalans. Kao dodatak rehabilitaciji, preporučuje se upotreba samolepljivih elastičnih traka – kineziotaping. (link ka tekstu o kinesiotapingu) Prevencija se sastoji u redovnim vežbama istezanja, poboljšanju stabilnosti core-a i usavršavanju plivačke tehnike. Pri pojavi ranih tegoba ili simptoma povezanih sa rotatornom manžetnom, savetuje se smanjenje trenažnog opterećenja i  što raniji pregled sportskog lekara.

 

Prelomi ključne kosti

clavicle fracture 0-large

Prelomi ključne kosti se mogu podeliti na tri vrste prema svojoj lokalizaciji. Tip I preloma su prelomi srednje trećine ključne kosti, prelomi tipa II su oni koji zahvataju spoljnu trećinu, a prelomi tipa III su oni koji zahvataju unutrašnju trećinu ključne kosti. Postoje i podele po podgrupama, ali su one u domenu lekara specijaliste ortopedije. Ranije se smatralo da prelomi ključne kosti nastaju zbog padanja na raširene ruke, ali se ipak najčešće dogadjaju prilikom pada na rameni pojas.

Kliničke manifestacije preloma ključne kosti:

  • pošto se ključna kost nalazi ispod kože na gornjem delu grudnog koša, najčešće je očigledno prisustvo povrede;
  • rame je sa strane prelomljene ključne kosti spušteno, a ruka je pribijena uz telo;
  • postoji bol u predelu ključne kosti;
  • koža je otečena i podlivena krvlju;
  • pri pokretima može se čuti pucketanje koje nastaje prilikom dodira kontaktnih površina;
  • nekada, prelomi mogu biti otvoreni, sa fragmentima kosti koji vire kroz kože.

Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se postavi dijagnoza preloma ključne kosti. Dopunski se može načiniti redgenski pregled ove regije koji potvrdjuje dijagnozu.  Prelomi ključne kosti se u najvećem broju slučajeva leče neoperativnom metodom koja podrazumeva plasiranje zavoja u obliku broja osam koji se nosi oko 6 nedelja. Operativno lečenje koje je u domenu lekara specijaliste ortopedije dolazi u obzir kod složenih preloma sa ugroženim neurovaskularnim strukturama.

 

Povrede rotatorne manžetne

 72 baner za rotator cuff

Mišići rotatorne manžetne kontrolišu pokrete rotacije ramena. Ovi mišići trpe veliki stres kod ponavljanih pokreta ruke iznad glave, posebno u bacačkim sportovima i sportovima sa reketom.

Oštećenja manžetne mogu biti mala i difuzna, ali i u formi manje ili veće delimične rupture. Zanimljivo je da čak u 75 odsto slučajeva strada tetiva mišića, koji se zove supraspinatus, a koji je odgovoran za podizanje ruke od tela. Razlog tome je njegov anatomski položaj, jer tetiva prolazi ispod koštanog luka i hvata se na glavicu nadlakatne kosti.

Na taj je način on i najpodložniji kompresiji i pritiscima.Bez obzira o kom se uzroku oštećenja manžetne radi osnovni problem postaje upala i bol, koji se pojačava pri pokretima ili pri pritisku mekih tkiva na koštani luk (npr. kod spavanja).

Najvažniji je pregled specijaliste, a zatim ako se ukaže potreba i niz drugih dijagnostičkih metoda poput ultrazvuka, RTG-a, pa i magnetne rezonance. Kada se sa sigurnošću utvrdi da je reč o povredi rotatorne manžetne, i o kom tipu i veličini povrede se radi, može se krenuti sa lečenjem, koje je sve samo ne brzo i jednostavno.

Ono započinje sa pokušajima da se smiri ili  zaustavi upalni proces, pa je u prvim danima indikovana intenzivna fizikalna terapija i to: krioterapija (led), magnetoterapija, elektroterapija te izometrija (statičko jačnje mišića).

Posle nekoliko dana, uključuje se lečenje laserom i ultrazvukom. Osim upale i bol je taj koji sprečava pokretanje ruke i zato se obavezno daju analgetici i antireumatici. Najvažniji segment fizioterapije, svakako je vežbanje- kineziterapija. Cilj je pre svega ojačati oslabljene mišiće, a zatim vežbama istezanja, balansa i brzine reakcije uticati na smirivanje upalnog procesa u samoj vezivnoj ploči.

 

Burzitis ramena

 Bursitis 1

Burze predstavljaju male zatvorene vrećice ispunjene tečnošću. Smeštene su u unutrašnjosti zglobova, a na mestima pritiska , te je njihova uloga da smanje trenje izmedju tetiva i kosti, tetiva i tetiva i tetiva i kože. Burzitis je zapaljenje burzi. Postoji više vrsta (burzitisi nastali pojačanim trenjem, hemijski izazvani i septični), a po učestalosti se izdvajaju burzitis zgloba ramena, lakta, kolena i kuka.

Mišić supraspinatus prelazi preko glave humerusa, a ispod akromiona. U neposrednom kontaktu sa tetivom supraspinatusa nalazi se burza koja ublažava trenje tetive između akromiona i glave humerusa (pokreti ruke iznad glave). Iritacija i otok burze (burzitis) javljaju se kao posledica impigmenta ili pojačanog trenja u predelu tetive. Pokreti ruke u nivou ramena ili iznad glave  i direktan udarac u rame  dovode do upale burze.

Simtomi su bol, pri pokretu ruke (posebno podizanje) i na pritisak, kao i noćni bol. Laboratorijski nalazi su normalni, a rentgengafija je ili negativna ili se mogu uočiti manje kalcifikacije u burzi i dijagnoza se uspostavlja na osnovu kliničke slike.

U lečenju burzitisa preporučuje se mirovanje, pošteda od fizičke aktivnosti, rashladjivanje zahvaćene regije, fizikalna terapija (elektroterapija, magnet, laseroterapija), nesteroidni antiinflamatorni lekovi  ili punkcija,  dok se retko tretira hirurški. Kod upornih burzitisa primenjuju se blokade kortikosteroida. U kasnijoj rehabilitaciji  rade se vežbe za jačanje rotatora ramena i korekcija tehnike. U rehabilitaciji ove povrede teba izbegavati vežbe podizanja iznad i iza glave, kao i iste položaje ruke pri spavanju.

 

Tendonitis ramena

bicep-tendonitis

Tendinitis je upala tetive. U tendinitisu ramena, upaljene su tetive mišića rotatorne manšete i/ili tetiva duge glave bicepsa, uglavnom zato što su ukliještene od strane okolnih struktura. Povreda može varirati od blage upale do zahvaćenosti cele rotatorne manžetne. Čest je problem kod plivača, veslača,odbojkaša, bacača, dizača tegova.

Simptomi su: bol u prednjem delu ramena, bolna kontrakcija bicepsa protiv otpora, osetljivost tetive na pritisak.

Prvi korak u tretiranju ovih stanja je smanjenje bola i upale izbegavanjem aktivnosti koja je izazvala upalu, upotrebom leda i protiv upalnih lekova. Da bi se poboljšao krvotok i dubinski ugrejalo tkivo koristi se terapijski ultrazvuk. Lagane vežbe istezanja i snage postupno se uključuju. Pre i nakon vježbanja koristi se terapija ledom. Ukoliko se stanje ne poboljša, može se pristupiti i korišćenjem kortikosteroida, a ako ni to ne donese rezultate može se izvesti operativni zahvat kojim se oslobađa pritisak na tetive i bursu.

 

"Smrznuto rame"

2531-pendulum

Kod osoba sa "smrznutim ramenom" ograničenje pokretljivosti ramena je veliko. Stanje je često uzrokovano povredom, koja uzrokuje bolove, pa pacijent izbegava bilo kakve pokrete rukom. Progresija reumatskih bolesti i nedavna operacija ramena takođe mogu dovesti do pojave "smrznutog ramena". U jednakom opsegu ograničeni su i aktivni i pasivni pokreti ramena u svim smerovima.

Oporavak nastupa spontano, obično unutar godinu do dve. Bol se postupno smanjuje uz povećanje pokretljivosti ramena. Cilj lečenja je smanjiti bol i sprečiti dalju ukrućenost ramena. U ranoj akutnoj fazi preporučuje se mirovanje uz postupno uvođenje fizioterapije.

Ponekad se za suzbijanje bola može koristiti trans akutna elektro nervna stimulacija (TENS) koja blokira bolne živčane impulse. U retkim slučajevima može se izvesti i manipulacija u anesteziji uz artroskopsko opuštanje zglobne čaure.

 

Stepen povreda ramenog pojasa

U slučaju povreda, najveća dilema sa kojom se povređeni susreće vezana je za načine lečenja. Zapravo, često se dešava da za jednu istu dijagnozu postoji više različitih, pa često i suprotstavljenih načina lečenja. Upravo iz tog razloga, a i imajući u vidu da lečenje simptoma često zahteva mnogo vremena, važno je da povređeni razume šta se tačno događa u njegovom telu, kao i da shvati načine i delovanja određenih terapijskih postupaka, kako bi se brže oporavio.

Zbog velikog značaja ovog zgloba u sportsko-medicinskoj praksi ima dosta različitih podela. Mi smo izabrali sledeću:

  • Prvi stepen – radi se o bolnoj distenziji mekih struktura acromioclavikularnog zgloba, sa očuvanim integritetom zgloba;
  • Drugi stepen – dolazi do prekida ligamentuma akromioklavikulare, sa postojanjem lakšeg oblika denivelacije koštanih okrajaka zgloba i pojavom subluksacije;
  • Treći stepen – potpuna ruptura svih ligamenata uz kompletno razdvajanje klavikule i akromiona odnosno luksacije zgloba.

Lečenje prvog i drugog stepena je isključivo konzervativno uz odlične rezultate i elektroterapeutske kombinacijone metode. Dok kod trećeg stepena autori se razilaze u stavovima dok su jedni za obavezan operativni zahvat, dotle drugi ističu odlične rezultate postignutim konzervativnim lečenjem luksacije acromioclavicularnog ligamenta.

 

Preporuke

Ukoliko ostetite u bilo kom trenutku preveliki i neizdrživ bol u predelu ramenog pojasa koji nije uzrokovan upalom nastalom vežbanjem, savetujemo vam da odmah prestanete sa fizičkom aktivnošću, pogledate povređeno mesto, konsultujete se sa okolnim fitnes trenerom i na kraju javi te se svom lekaru kako bi saznali o kojoj vrsti povrede je reč. Kako bi sprečili nastanak povreda uvek se dobro zagrejte na početku treninga, izbegavajte rad sa velikim opterećenjem ukoliko niste sigurni da ga možete savladati ili potražite pomoć nekog od suvežbača. Posle svakog programa vežbanja preporučeno je da istegnete mišiće koje ste radili. Povrede ramena mogu biti veoma velike i mogu vas sprečiti u daljem obavljanju fizičke aktivnosti tokom dužeg perioda vremena. Mislite na sebe i vežbajte bezbedno.


Mapa sajta

Pretražite sajt

Citati

"Pobednici traže načine, a gubitnici razloge." "Odustati od vaših snova znači prepustiti se dosadnoj svakodnevici!" "Ne ponesi se pobedom, ne ponizi se porazom" "Slavi svoje uspehe bez obzira koliko oni veliki ili mali bili!" "Ne osvrći se nikad iza sebe, neko te može prestići" "Igraj bez ikakvih prethodnih očekivanja, i verovatno ćeš biti iznenađen ukupnim trudom." "Uspeh nastaje kada se sretnu spremnost i prilika." "Ne možeš pobeđivati ako ne naučiš da gubiš" "Ja ne vjerujem da trebaš biti bolji od svih ostalih. Ja vjerujem da moraš biti bolji nego što si ikada mislio da ćeš biti.“

Kalendar vesti

October 2014
Mo Tu We Th Fr Sa Su
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2

Brojač poseta

Danas60
Juče407
Nedeljno467
Mesečno7799
Ukupno111451

Currently are 3 guests and no members online